Čovjek koji je izdržao teror nacionalizma

Daleko od akademskih i političkih velikodostojnika, u Skupštini Beograda održana je komemoracija povodom smrti Radomira Konstantinovića, jednog od najznačajnijih srpskih i južnoslavenskih intelektualaca, autora slavne Filosofije palanke.

Od Konstantinovića su se u utorak oprostili prijatelji - suosnivači Beogradskog kruga, intelektualci i umjetnici, uz konstataciju da je Konstantinovićeva smrt u Srbiji propraćena medijskim prešućivanjem i da nijedan državni zvaničnik nije uputio saučešće njegovoj supruzi, prenose E-novine.

Konstantinović je, pored originalnosti i izdignutosti iznad prosjeka okolini, ostao zapamćen i po veoma velikom broju djela, koja se ipak ne mogu podvesti pod dosadne profesorske zbirke predavanja. Osam tomova Bića i jezika, dubinskih razmatranja i analiziranja srpske poezije, svjedoče ne samo o veličini Konstantinovićeva uma nego i o njegovoj naučničkoj odgovornosti i ozbiljnosti.

Nekoliko godina pred smrt, rečeno je na skupu, velikan je zašutio, a otišao je uz duboku patnju nad sudbinom Srbije, „unazađene popustljivošću pred nečovečnošću  i zločinima“.

Mirko Tepavac je, opraštajući se od dugogodišnjeg prijatelja, rekao da je Konstantinović bio „oličenje svesti i savesti našeg nesrećnog naroda“.

„Radomir Konstantinović je bio intelektualac koji se nije libio da uđe u političku arenu, onda kada se nije smelo ćutati i na ćutanje pristajati. Kuda vodi preteći miloševićevski nacionalizam video je još kada je u Sarajevu marta 1989. rekao da je nasilje u biti nacionalizma, a nacionalizam je u sukobu sa stvarnošću“, kazao je Tepavac.

Književnik i suosnivač Beogradskog kruga Filip David rekao je da je „otišao jedan od najvrednijih ljudi sa ovih prostora“.

„Rade Konstantinović je pripadao onom soju sve malobrojnijih intelektualaca koji su na prvo mesto stavljali univerzalne vrednosti, ljudsku slobodu i pravdu. Suprotstavio se lokalnim intelektualcima koji su se prodali političkim moćnicima i širili nacionalističke strasti. Nije prihvatao tezu koja je postala teza velikog broja naših intelektualaca - da je dozvoljeno lagati, ukoliko je to u interesu domovine. Od te teze koja se pretvarala u praksu, ubrzo se govorilo i činilo da, ukoliko je dozvoljeno lagati, dozvoljeno je i ubijati, dozvoljeni su i ratovi“, istakao je Filip David.

Istoričarka Latinka Perović konstatirala je da je Konstantinović „hrabro izdržao teror nacionalizma“.

„Znao je i govorio da 'nacionalizam ne vodi samo razaranju, vodi naciju na groblje'. I kad je pisao, govorio i kad je ćutao RadomirKonstantinović bio je čovek suštine, po tradiciji, razumu i duhu on je u suštini našeg bića. I nije moguće zatomiti, uništiti suštinu, konstantinovićevski segment toga bića, a da ono samo ne propadne. Radomir Konstantinović pripadao je svima, ljudima u celoj bivšoj Jugslaviji, u celom svetu. Ostavio nam je ljudskost kao zaveštanje, hvala mu na tome“, rekla je Latinka Perović.