Šesnaesti dan: L’uomo della notte

13.06.13. 08:00

Radiosarajevo.ba

Imam pedeset i pišem dnevnik. Ne znam šta mi od to dvoje izgleda čudnije. Uvijek sam se pitao zašto ljudi pišu dnevnike. Valjda misle da im je život jako interesantan pa će to svakoga zanimati. Nekako samoljubno. A i tužno. Ko uopšte ima vremena i želje da čita tuđe živote, kad jedva prati i svoj vlastiti. Ali eto, ja ću ga pisati jer će možda jednom zanimati nekog mog potomka kako je jedno ljeto proživio njegov pra pra neko. Ja bih, recimo, sve dao da mogu pročitati barem nekoliko dana života nekog mog predaka pa će možda i neki moji potomci imati sličnu želju, jer geni su geni ;-). Možda je sve ovo patetično, ali jebiga - tako je izgleda kad pređeš pedesetu. (Đuro, 29. maj 2012).

Piše: Branko Đurić Đuro

13.6 L’UOMO DELLA NOTTE

Skoro svako jutro radim pozdrav suncu i meditiram, a par puta sedmično idem na trčanje. Poslije toga dolazi na red tuširanje, a onda ta ta ra ta ta ta taaaa -“njegovo veličanstvo” - doručak. Jutros odradim kompletan ritual (sa sve trčanjem) i dok izlazim ispod tuša razmišljam šta ću sve nabacati ispred sebe za doručak.... ugledam se u ogledalu i zastanem. Pokušavam se malo napuhati i zamišljam sebe kao nekoga ko će slijedeće sedmice igrati vođu ekipe opasnih Calcianata.

Nabacim i opasni pogled G16, ali ni to ne pomaže previše.

Odlazim direktno u garažu, pronađem (već vrlo prašnjave) tegove i dižem ih (a bogami i spuštam) k’o sumanut. Smiješan sam sam sebi jer znam da za nekoliko dana ne mogu ništa napraviti. Već sam jednom imao sličnu glupost. Kad sam prije nekoliko godina (mnogo prije pedesete) dobio ulogu u filmu Renata De Marie Amatemi bilo mi je sumnjivo zašto režiser, producenti, scenarist i glavna glumica žele da se sastanu sa mnom u Rimu prije snimanja. Naime, kad sam na brzinu pogledao scenarij koji su mi poslali po emailu, ukucao sam ime svog lika u find i pronašao da se Drazen (to bi trebao biti moj lik) pojavi samo u zadnje dvije scene filma. Još čudnije mi je bilo kad me je Renato za vrijeme tog ručka u Fragenei pred svima upitao, da li sam već nekada snimao te “slobodnije eksplicitne scene”.

Jedva sam progutao komad „parmigiana di melanzane“ i izvalio nešto u stilu “Ma nema problema....ja to....uvijek....mislim, već ihahaj.... ”.

Scena iz filma 'Amatemi'

Bio sam (kao i uvijek) površni idiot i tek kad sam došao kući i pročitao cijeli scenario, shvatio sam da se tek na kraju filma (u zadnje dvije scene) otkrije moje pravo ime - Drazen. Do tada se moj lik u filmu zove L'uomo della Notte i negdje oko sredine filma ima scenu koja traje deset stranica i za koju će mi od garderobe trebati samo dezodorans.

Srećom do snimanja je tada ostalo oko dva mjeseca i uspio sam se dovesti u „dobro stanje“, svakodnevnim trbušnjacima i sklekovima, ali ovoga puta - vođa nekakvih ragbijaša.... za manje od sedam dana.... U Google upišem “calcianti” i tamo mi izbaci slike samih nabildanih, znojavih, krvavih budaletina.... pa gdje su mene našli? Šta li im je Federico sve napričao o meni? Sad mi je još jasnije zašto me je Gian Franco onako “ispipavao” juče u Rimu. Ustanem od kompjutera, stanem opet pred ogledalo i skinem majicu. Napinjem se i tražim položaje tijela u kojima bih bar iz nekog ugla mogao ličiti na calcianta. U jednom trenutku ugledam Elu kako me gleda s otvorenim ustima. Iznad njene male glavice zamislim onaj bijeli oblačić na kom piše “Tata je definitivno poludio!”....

Poslije sastanka na PopTv na kom smo odlučivali da li da u seriju stavimo smijeh (svi osim mene su bili za) nazovem Bora Bratovža. On je MMA borac i hrio bih od njega naučiti “par fazona” za snimanje. Dok se dogovaram s njim kad bi mogao doći na neki trening, pomislim i da ga pitam postoje li neki preparati s kojima dobiješ mišićnu masu za sedam dana. Ipak ne izvalim tu glupost nego se dogovorim da se nađemo u ovih par dana da mi pokaže nekoliko zahvata davljenja. To je po scenariju glavna specijalnost mog lika.

Navečer odem još na fitnes, ali me mišići bole još od jutarnjeg pretjerivanja tako da ne završim trening do kraja. Naveče dugo ne mogu zaspati jer razmišljam kako da se izvučem iz svega. Malo me opusti ideja da će možda producenti naći druge calciante koji neće biti tako strašno nabildani pa ću ja izgledati jači.