Pismo čitatelja: Skupo stopiranje po Sloveniji

U nastavku prenosimo pismo našeg čitatelja iz Banjaluke u kojem opisuje svoje iskustvo stopiranja na autocesti u Sloveniji za što je morao platiti kaznu. Pouka:  prije no što se upustite u stopiranje proučite zakone određene države i, naravno, ne činite to na autocestama jer je zabranjeno. 

Prije izvjesnog vremena boravio sam u Sloveniji. Prvi put sam iskoristio viznu liberalizaciju. (Kao što kaže Goribor: Bela Šengen Šindlerova lista) Bio sam kod prijatelja Slovenca i lijepo sam se proveo u Ljubljani. Obilazili grad, posjetili kulturne manifestacije, malo planinarili po okolini. Bila su to 3 interesantna dana i 4. dan je trebalo kretati nazad. Do Ljubljane sam se dovezao sa rođakom, gastarbajterom, a u povratku krenuh autostopom.

Skoro deceniju i pol putujem autostopom. To je možda najzanimljiviji način putovanja, neposredan i dinamičan. Hiljadu stvari mi se desilo, upoznao sam raznih karaktera po drumovima bivše Jugoslavije (izuzev Makedonije). Najponosniji sam na situaciju kad sam gospodina koji me je povezao, ja vozio nekih sat vremena. Čovjek je bio vrlo umoran, pospan i nije mogao više voziti. Pokupio me kod Brčkog, prvi put me vidi u životu i dao mi auto da vozim.

U povratku iz Ljubljane je sve išlo glatko. Ustopao sam me djevojku sa kombijem i vozila me je do Krškog. Izašao sam kod bivše naplatne rampe na autoputu. Do granice sa Hrvatskom je samo 9 km. Naplatne kućice i dalje postoje, ali su napuštene. Auta moraju da uspore i to je bilo idealno mjesto za stop. Stopiram ja tu, auta samo prolaze, niko ni da me pogleda.

Nakon pola sata zaustavlja se policijsko auto pored mene. Izlazi policajac, Traži dokumenta, Dajem mu novi biometrijski pasoš, Gleda u moj pasoš - Šta radiš tu, počinje na našem jeziku, Tu je zabranjeno stopirati.

"Vraćam se kući i nisam znao da je zabranjeno." (Znam vrlo dobro da je autostop zabranjen). "Dođi ovamo", odvede me do auta.

Prvo su me standardno provjeravali radio vezom, malo pogledali u moj ranac, a poslije mi stariji policajac objasni: Kazna za stopiranje ti je 150 eura. Ako platiš sada kazna ti je 75 eura. Kad platiš dobićeš svoj pasoš nazad. UŽAS.
Počinjem da ih molim da me puste, da nemam novaca, da sam prvi put u Sloveniji i bla bla bla. Ništa nije pomoglo. Ni socijalna priča, ni pozivanje na neke solidarnost, ništa živo. Šta da radim, kako ću bez pasoša!?

Srećom, u novčaniku mi je ostalo 80 eura (koje sam ponio za svaki slučaj, da pokažem na granici ako carinici budu tražili).

Dadoše mi potvrdu i rekoše da tu ne smijem biti i otjeraše sa autoputa. Malo je falilo prijatelji da završim u stanici. 150 maraka za autostop!

Malo sam išao pješke, naposlijetku me pokupio lokalni župnik i odvezao do granice. Hvala mu puno.

I u Hrvatskoj i U Srbiji je autostop zabranjen. Zabranjeno je i hodati po autoputu. Par puta mi se desilo da me plavci zaustave, legitimišu, malo propitaju i puste. Niko mi nije naplatio kaznu sve do sad. Da parafraziram poznatu stvar od Parafa: Nijedne nema gore od Slovenačke policije. Čuo sam priče da je slovenačka policija superstroga, debelo su kažnjavali ljude koje se voze bez vinjeta po autoputu. Sad sam ih i osjetio na svojoj koži.

Kad sam se vratio u rodnu Banjaluku, frustriran i razočaran u Evropu, riješio sam da se tužakam sa slovenačkom policijom. Lijepo su mi govorili da time neću ništa postići. Mislio sam da im pošaljem žalbu i da vidim šta će se desiti. Prijatelj Slovenac mi je preveo žalbu, moji argumenti su bili nepoznavanje zakona, "izvinite nisam znao da je zabranjeno" i slično. Nekoliko dana posle stiglo je preporučeno pismo iz Slovenije.

Razumio sam taj formalni, sudski slovenački. Kažu da sam žalbu poslao po isteku zakonskog roka od osam dana, (desetog dana) da mi se žalba odbacuje i da me po njihovom zakonu o prekršajima kažnjavaju da platim puni iznos kazne od 150 eura. Pola kazne sam platio, treba da uplatim još 75 eura.
Uredno su stavili i uplatnicu sa brojem žiroračuna. Na to rješenje je moguća žalba Višem sudu za prekršaje.

Možete misliti kako sam se osjećao! U šta sam se uvalio! Kakav nevjerovatan zakon! Kad te policija kazni, na to se ne smiješ žaliti jer će ti se kazna uduplati. Pa ovo ni Nadrealisti ne bi snimili! Ni moj prijatelj iz Slovenije nije mogao vjerovati, ne razumije se u pravo, gledao je negdje na forumima (vjerovatno na Radio Student) i potvrdio da je takav zakon i da se tu ništa ne može. Još je rekao da je pročitao i to ako se budem žalio višem sudu, da ću morati da platim sudske troškove!

Još jednom izvinite na opširnosti i hvala Vam ako ste stigli sve pročitati. Ja NEĆU da platim tih 75 eura. Već sam platio zato što sam morao, oduzeli mi pasoš i nisam imao drugog izbora. Ne mogu mi naplatiti, Sad sam stigao u Banjaluku i mogu samo da me povuku (izvinjavam se na rimi, ali hvata me bijes samo kad pomislim na to). Samo me zanima, DA LI ĆU MOĆI PUTOVATI U SLOVENIJU I EVROPU? Da li će me odmah skinuti sa granice i naplatiti kaznu? Ili je to prekršajna kazna koja se ne evidentira kod surovih evropskih kerbera? To mene brine.

Otišao sam u Slovenačku ambasadu u Banjaluci, Nisu mi ništa rekli, Gospodine Vi niste naš državljanin i ne dajemo takve informacije, Obratite se Vašem predstavništvu u Republici Sloveniji ili graničnoj službi..

Pokušao sam izguglat nešto, ali sam brzo odustao. Znam da moj problem je samo jedan u moru problema koji doživljaju građani BiH u Sloveniji i Evropi. Gorak osjećaj je ostavilo to moje prvo putovanje sa novim pasošem, ali neću odustati.

Srdačan pozdrav od slušaoca iz Banjaluke (Ime i prezime poznati redakciji)