Narodni pjesnik o Nobelovoj nagradi za mir

Piše: Ahmed Burić za Radiosarajevo.ba  

Nobelova nagrada za mir Evropskoj uniji
(zapisao narodni pjesnik s granice EU, 21. stoljeće)   

Mili bože čuda velikoga
kad ćaše nagrade dijeliti
zemlja Švedska na Evrope vrhu
i komitet Nobela Alfreda
za poveća svjetska dostignuća
za fiziku, medicine svrhu
za hemiju i za ljeposlovje
ekonomske nauke u svijetu
i na kraju, a od srca svoga
goluba sa granom u letu
za mir kome nagradu da dadnu,  
na ispitu povijesnom da padnu?

Progovara Nobelov komitet
sam za sebe najjači entitet
da će danas s jeseni rane
sve u ljeto kad mu vrijeme nije
počastiti Evropsku uniju,
i dati joj veliko priznanje
da se ona zauvijek okiti
i da bude što ne treba biti.   
I nazvaše Catherine Ashton,
jadna misli da je zovu greškom
da uruče za mir joj Nobela
da Unija ne ostane uvela.

Grčka u njoj s mirom da bude
prepali se svoje sudbe hude
da narodi ostanu s mirom,
da se vatra ne gasi benzinom
kao što je kod nas nekad bilo
da ne pušu u Slobino krilo
što Vukovar pusti vazda osta
što gadovi razrušiše Mostar
što na Drini ne cvrkuće ptica
što se, jadni, desi Srebrenica?

Neka bude to što biti mora
nek’ u EU uđe Crna Gora
da se Njegoš pod zvijezdama budi
da se niko zaludu ne čudi
kad su mogli Kissingeru dati
može, vala, svako u red stati.
Slovenija juče zlatna bila
danas bankrot, izgorješe krila,
a Hrvatska dužna k’o i Grčka
u moru se jedva ko i brčka
nego ljudi uzeli kredite
samo sjede, glume troglodite  
MMF nas dere, sve to valja vratit’
Bruxelles nikom neće ceha platit.

Šta je bolje bugarskom seljaku
il’ Rumunu il hudom Poljaku
što je vazal EU porodice
što cuke imaju ogrlice
što prstenje imaju i ptice
kada nema ni pravde ni hljeba
kad Evropa ne zna šta joj treba.

Zar medalju treba dama stara,     
avioni nad Sirijom lete
u Iraku mješovite čete
naftu kradu, a pričaju priču
demokratije ruže kako niču  
ponovi se opet ona priča stara
đe burgija neće tamo hoće para  
zahvaljuje njima Catherina
Engleska je vazda dama fina
a svi znamo za golemi jadac
da se Nobel prevrće u grobu
da je došlo gadno jedno vrijeme
đe nagradu za mir dodijeliše  
mira, vala, i ne bude više.

Sama sebe Evropa nagradi,
svadba pusta, a niđe svatova
ni logike, nit’ kakva karara
za Nobela ne treba ti dara
samo sile, samo dobrih para
i na svakom prstu dobroga pr-a.