William Braden: Redatelj filmova o depresivnom Henriju

Henri, le Chat Noir je jedna od najvećih zvijezda Interneta. Depresivni mačak, koji je, u tri kratka filma, pokazao svu besmislenost života mačke je osvojio srca mnogih gledatelja, ali i prvu nagradu na Prvom festivalu filmova sa i o mačkama. No, Henri svoju popularnost i uspjeh duguje kroničaru svojeg života - mladom redatelju Williamu Bradenu.

Razgovarao: Zdenko Voloder, Radiosarajevo.ba

Radiosarajevo.ba: Odakle je potekla ideja za Vaše filmove o Henriju?

William Braden: Studirao sam film i imao sam zadatak koji sam morao uraditi - video koji bi predstavljao nečiji profil. Čuvao sam kuću za člana porodice, koji je imao jako mnogo mačaka, pa sam odlučio da snimim "profil" mačke i to kao parodiju. 

Radiosarajevo.ba: Šta vas je ponukalo da te filmove snimite iz egzistencijalne perspektive?

William Braden: Odlučio sam se za taj pristup jer mi se supostavljenost mačke kojoj neprestano ugađaju s filozofskom krizom učinila duhovitom. Zašto bi se, za Boga milog, mačka uopće morala brinuti zbog takvog nečeg? 

Radiosarajevo.ba: Sudeći po datumima uploada na Youtubeu, pet godina je prošlo između prvog i drugog filma o Henriju. Zašto tako duga pauza? Da li je u pitanju bio nedostatak inspiracije?

William Braden: Vjerujte mi, da sam znao da će Henri biti tako popularan, ne bi tako dugo čekao da uradim drugi film s njim! Ne, problem nije bila inspiracija, samo sam radio druge stvari. Kada sam napravio Facebook stranicu za Henrija i vidio koliko njegovih obožavatelja želi nastavak; to me pokrenulo da se ozbiljno posvetim radu na novom filmu o njemu. 

Radiosarajevo.ba: Filmovi o Henriju, dakle, nisu bili zamišljeni kao serijal?

William Braden: Ne. U trenutku kada sam radio prvi film, nisu bili. No, kada sam krenuo s radom na drugom filmu, bio sam svjestan toga da, ako i drugi video bude popularan, da ću raditi još filmova o Henriju. 

Radiosarajevo.ba: Koliko vremena provedete radeći jedan Henrijev film? Koja je vaša radna metoda?

William Braden: Obično prvo napišem scenarij polovice videa. To mi omogućuje da, za vrijeme snimanja, imam dovoljno prostora za nove viceve ili "skečeve" inspirisane onim što Henri uradi. Sve u svemu, snimanje ne traje duže od nekoliko sati. Montaža traje puno duže, obično nekoliko dana, budući da tu ima daleko više posla: snimanje glasa, dotjerivanje prijevoda, dodavanje efekata, itd. 

Radiosarajevo.ba: U drugom filmu ste dodali i druge životinje: "bijelog imbecila", papagaja i hrčka. Da li su to životinje dodane zbog scenarija ili su to Vaše životinje? Koliko životinja posjedujete? 

William Braden: Henri (Henry u stvarnom životu) nije moj mačak, pripada članu moje porodice i ne živim s njim. Sve druge životinje žive u istoj kući,  mada su neke u međuvremenu, na žalost, preminule. Ja, lično, nemam nikakve ljubimce. Volio bih imati mačku, ali živim u malom stanu i jednostavno nemam prostora za nju.  

Radiosarajevo.ba: Da li ste razmišljali o zasebnim filmovima za bijelog imbecila?

William Braden: Razmišljao sam o tome da mu dam veću ulogu u narednom Henrijevom filmu, ali je mačka užasan glumac, tako da bi bilo kakav pokušaj da uradi nešto samo za svoj video bila noćna mora. 

Radiosarajevo.ba: Henrijev drugi video je osvojio Prvu nagradu na Prvom festivalu filmova sa i o mačkama. Da li ste očekivali pobjedu?

William Braden: Pretpostavljao sam da imam dobre šanse jer se o nagradi odlučivalo na osnovu glasova publike, a Henri ima mnogo obožavatelja na Internetu. No, iskreno, bio sam iznenađen. Očekivao sam da će Maru pobijediti. 

Radiosarajevo.ba: Kada možemo očekivati novi Henrijev film? Šta ste mu još spremili?

William Braden: Henrijev idući film će izaći malo prije Noći vještica i ne bi me čudilo da komentira besmislenost ljudskog ponašanja za vrijeme praznika. Random House će u aprilu iduće godine izdati i knjigu o Henriju. Henri je popularan mačak! Dakako, ta popularnost njemu ništa ne znači. 

Radiosarajevo.ba: Hvala Vam na izdvojenom vremenu.