Prljave, famozne tajne mršavih ljudi

Postoji ta neka razlika između vitkih i punačkih ljudi, razlika u odnosu prema hrani. Evo te famozne tajne vitkih ljudi:

Oni nikada ne uzimaju kokice i coca-colu kada idu u kino, jer ih nervira da su im ruke masne ili da ne znaju šta će poslije s ambalažom.

Oni nikada, na benzinskoj pumpi, na putovanju, ne kupuju ništa osim goriva.

Oni nikada, jer im je to gnjavaža, ne odlaze do specijalne radnje u drugom dijelu grada samo zato što znaju da se tamo prave odlični sitni kolači.

Oni nikada ne jedu grickalice, jer je to njima hrana za klince.

Oni nikada ne pojedu cijeli komad torte poslije večere, jer im je pun stomak.

Oni nikada ne uzmu drugi komad torte poslije prvog, jer imaju osjećaj da će pući.

Oni nikada ne jedu brzu hranu s trafika, jer ne vjeruju u njihovu higijenu i nije im zgodno da jedu s nogu.

Oni nikada ne jedu McDonalds, jer je to za njih kartonska hrana bez ikakvog ukusa.

Oni nikada ne piju gazirana pića jer su im preslatka i ne mogu da im utole žeđ.

Oni nikada ne nose Snickers u torbi kada idu da vade krv.

Oni nemaju ništa u torbi za prvu pomoć kad im padne šećer.

Oni ne jedu pred spavanje, jer im to poremeti san.

Oni nikada ne jedu kada su depresivni, jer im se tada želudac steže.

Oni mogu da izgube apetit zbog problema na poslu.

Oni otvore kutiju keksa i pojedu jedan.

Oni ne jedu ispred TV-a.

Oni mogu da gledaju kolače u slastičarnoj i da onda naruče kafu.

Oni mogu da se prejedu od mirisa dok kuhaju.

Oni mogu da budu suviše umorni da bi jeli.

Oni zamisle šta im se trenuto jede, ali ako toga nema, neće jesti ništa drugo.

Oni mogu da požele da gricnu nešto slatko, ali se zbog toga neće oblačiti i silaziti do radnje.

Oni kažu 'nema veze', ako ste im pojeli posljednji keks iz kutije. I stvarno to misle.

Oni uzmu samo jednu vanilicu sa prepunog tanjira, ne iz pristojnosti, već je prosto to tako.

Oni mogu da se zaslade jabukom.

Oni vam dođu na kolače, pojedu jedan i kažu - 'ovo je fenomenalno, ali stvarno ne mogu više ni mrvu'. I stvarno se tako osjećaju.

Oni sebi nikada nisu kupili kesicu bombona na trafici, jer im to prosto nikada ne bi palo na pamet.

Oni se poslije klizanja zagriju toplim čajem, a ne toplom čokoladom sa šlagom.

Za njih je šlag pretjerivanje i može da im izazove mučninu zbog previše slatkog.

Oni poznaju, inače nepoznatu kategoriju, 'previše slatko'.

I na sve to, oni čitav život jedu sasvim normalno tri obilna obroka, ili više, ili manje, ne misle o tome, i ne razmišljaju o broju kalorija, o načinu na koji su spremljeni, o količini ugljenih hirata ili trans masti u njima. Oni, prosto, sjednu i jedu kad se jede, i nikada ne pate od viška kilograma.

Pa, kako?!

Nije fer.

(Tajne preuzete sa bloga Mooshema)