Aravind Adiga: Bijeli tigar

U izdanju bh. izdavačke kuće Buybook (2009), a u prijevodu Nenada Kačara, predstavljamo vam roman Aravinda Adige, Bijeli tigar, koji je nagrađen Man Booker Prize-om za 2008. godinu.

Ivana Milaković, dramaturg

Beli Tigar može da zvuči kao naslov romana za decu, ili kao nešto simbolično, ili kao knjiga o ugroženim vrstama, ili... Kako god vam zvučalo (nije za decu, odmah da kažemo!), roman-prvenac indijskog autora Aravinda Adige Beli Tigar vredan je pažnje i vremena čitaoca.

Beli Tigar je nadimak koji protagonista Balram Halvai dobija još kao dečak, jer je najpametnije dete u svojoj školi i u svom selu. Nažalost, čini se da će ta pamet biti osuđena na propast, jer je Balram iz sirotinjske porodice koja ga prilično brzo ispisuje iz škole kako bi radio u lokalnoj čajdžinici i donosio nešto novca u kuću. To, međutim, nije sudbina sa kojom se Balram miri; njegov otac, vozač rikše, koji je na Balramovim rukama umro od tuberkuloze čekajući da se u seoskoj bolnici pojavi doktor, usadio mu je želju da postane nešto više od još jednog siromašnog momka koji životari dok ga beda ne dotuče. Samo, šta tu jedan siromašan mladić može?

Upornom u želji da uspe, Balramu polazi za rukom da prvo upiše časove vožnje, a zatim, uz dosta sreće, i da se zaposli kod lokalnog bogataša. Uz još nešto sreće i izvesnu dozu bezobzirnosti prema drugima, uspeva mu i da postane odabrani vozač koga će gospodar povesti sa sobom u Nju Delhi. Tu, više nego ikada, Balram uviđa drastične razlike između bogatih i siromašnih, između sluga i gospodara, kao i da ne postoji aspolutno nikakav pošten način da i on pređe u redove imućnijih - to mu ne bi dopustili ni bogataši ni porodica iz koje je potekao: porodici je najbitnije da im on šalje većinu zarađenog novca i pokušava da ga oženi kako bi ga još više vezala.

U Indiji su nekada postojale kaste, ali one, mada i dalje formalno postoje, zapravo ne znače toliko mnogo. Balramova kasta Halvai je kasta poslastičara i trebalo bi da on kao njen pripadnik bude debeljuškasti poslastičar, a ipak je ceo život proveo gladan. Naučio je da se svet deli na one sa velikim stomakom, bogataše, koji ispunjavaju svoju glad i proždiru sve oko sebe, i na siromahe, one malog stomaka, koji nisu u stanju da progutaju sve što je neophodno progutati da bi neko bio bogataš.

Odbijajući da i dalje bude u kavezu za sirotinju, Beli Tigar rešava da pusti svoju glad da se razmahne i učini ono što mora kako bi se obogatio. Beli Tigar je crnohumorna priča o usponu jednog indijskog preduzetnika, priča koja vas na veoma sirov i nimalo nežan način vodi kroz kulturu i običaje Indije, kroz način života njenih stanovnika, priča ispričana iz ugla ciničnog antiheroja koji odbija da i dalje bude ponižavan, gazi koga god mora kako bi dospeo do onoga što želi, a ipak, za razliku od drugih koji čine to isto, pokušava i da ispuni očevu želju da bude čovek -ne bogataški monstrum niti bespomoćna sirotinja, već čovek. Redak primerak, baš kao i beli tigar prema kome je dobio nadimak.
Ovo je zanimljiv roman koji se veoma brzo čita, sa likovima od kojih su neki odurni, neki pomalo simpatični, neke možete samo da žalite, roman iz kojeg možete dosta da naučite o jednoj drugačijoj kulturi i drugačijem načinu života - i da potom odahnete jer vaš život nije takav.

kultura.krstarica.com

Iz intervjua sa autorom

1. Otkud ste dobili inspiraciju za Balrama Halvaija? Kako ste uobličili njegov glas?

-Balram Halvai je kompozicija različitih ljudi koje sam upoznao na proputovanju Indijom. Dosta vremena provodim oko željezničkih stanica, ili autobuskih stajališta, ili soba za služinčad i slušam i pričam sa ljudima oko sebe. Balramov je glas koji biste čuli kada bi jednog dana odvodi i slavine u vašem domu progovorile.

2. Ovaj roman bogat je detaljima, od (često korumpiranih) djela policijskih snaga, pa do političkog sistema, od služačkih klasa Delhija, do poslovnih ljudi Bangalora. Kako ste istraživali za ovaj roman?

-Ovo je roman, ovo je fikcija. Ništa u njegovim poglavljima se nije zbilja desilo i niko koga ste ovdje upoznali nije stvaran, ali knjiga je izgrađena na supstratu indijske stvarnosti. Evo, na primjer, Balramov otac, u romanu, umro je od tuberkuloze. Znači, ovo je izmišljena smrt, izmišljene ličnosti, ali ispod toga leži užasna realnost, činjenica da približno hiljadu Indijaca, većinom siromašnih, umru svakog dana od tuberkuloze. Stoga, da je ličnost poput Balramovog oca postojala i da je radio kao nosač rikše,
šanse da je on podlegao tuberkulozi bile bi velike. Jako sam se trudio da sve u romanu ima korelaciju sa indijskom stvarnošću. Državne bolnice, prodavnice alkoholnih pića i bordeli koji se pojavljuju u romanu su svi bazirani na stvarnim mjestima u Indiji, a koja sam vidio tokom svojih putovanja.

3. U svom romanu pišete o dualnoj prirodi indijske kulture, svjetlost i tama i to kako je kastinski sistem sveden na razliku ljudi sa velikim i ljudi sa malim stomakom. želite li reći nešto više o tome kako je vaša zemlja postala podijeljena na ove kategorije?

-Važno je da tu klasifikaciju vidite kao Balramovu, ne moju, Ja nemam namjeru da učinim da se čitalac identificira sa Balramom sve vrijeme, neki to neće htjeti uopšte. U proteklih pedesetak godina vidjeli smo ogromne promjene u indijskom društvu i ove promjene, od kojih mnoge nabolje, preokrenule su tradicionalne hijerarhije i stare životne sigurnosti. Mnogi siromašniji Indijci su još uvijek zbunjeni i zatečeni novom Indijom koja se formira oko njih.

4. Iako Ashok ima i svoje dobre strane, veći dio vašeg opisa njega, njegove porodice i drugih pripadnika više klase je grub. Da li je korupcija sveprisutna, kako se čini i da li će se priroda više klase održati ili biti sačuvana ekonomskim promjenama u Indiji?

-Pitajte bilo kog Indijca, bogatog ili siromašnog, o korupciji. Stanje je loše i ne čini se da će se promijeniti. [ta leži u budućnosti Indije je jedno od najtežih pitanja na svijetu za odgovoriti.

5.Vaš roman opisuje Indiju koju nemamo priliku često vidjeti. Da li je Vama bilo bitno opisati alternativni pogled na Indiju? Zbog čega je zapadnjačkoj publici potreban ovaj alternativni pogled?

-Glavni razlog zbog kojeg bi iko želio da pročita ovaj roman, a ja se nadam da je tako je to što ih zabavlja i drži do kraja. Ja ništa ne čitam zato što moram, ja čitam ono u čemu uživam i ja se nadam da će moji čitatelji misliti da je ovo takođe zabavna knjiga. Ja sam jednostavno pisao o Indiji koju poznajem i u kojoj živim. To nije alternativna Indija za mene. Ovo je obična Indija, vjerujte mi.

6. Jedna stvar, u srcu ovog romana i u Balramovom srcu, također, jeste odnos između lojalnosti sebi i lojalnosti svojoj porodici. Da li ovaj odnos reflektuje konflikt koji je specifičan za Indiju ili je, prema Vašem mišljenju, on univerzalan?

-Konflikt je možda intenzivniji u Indiji, jer je porodična kohezija jača ovdje nego, recimo, u Americi, a lojalnost svojoj porodici je zapravo test moralnosti osobe. Ta vrsta konflikta je u određenoj mjeri prisutna svuda.

bookbrowse.com

radiosarajevo.ba