Energetski sektor: BiH u haosu, čeka se državna strategija

U Bosni i Hercegovini na nivou države još uvijek ne postoji strategija razvoja energetskog sektora, to jako negativno utiče na reputaciju u europskim programima i BiH nema pravo da učestvuje u Programu inteligentne energije koja nudi velike mogućnosti međunarodne saradnje u energetskom sektoru. Sredinom 2012. je završen državni akcioni plan za povećanje energetske efikasnosti - NEEAP, ali još nije usvojen, a on je preduslov za otvaranje i pokretanje fondova međunarodnih razvojnih banaka.

Portal Radiosarajevo.ba, o ovoj će temi u narednim danima objaviti još nekoliko intervjua.

O ovim i sličnim problemima razgovarano je sa stručnjakom iz oblasti energije i okoliša Azrudinom Husikom Iz Regionalnog centra za edukaciju i informisanje iz održivog razvoja za Jugoistočnu Evropu (REIC) Sarajevo.

Razgovor realiziralo: Udruženje VESTA Tuzla, projekat: Građani za Europu

Strategije razvoja energetskog sektora postoje u entitetima. Šta je sa strategijom na nivou države?
Husika: U BiH na nivou države još uvijek ne postoji strategija razvoja energetskog sektora, ali entiteti su razvili svoje vlastite strategije. Federacija BiH još 2009., a RS 2012. godine. Međutim, provođenje ta dva strateška dokumenta ide prilično sporo zbog toga što i jedna i druga strategija, posebno ova u FBiH, ne odražavaju volju i potrebe i to nije koncenzus lokalnog stanovništva. U principu lokalno stanovništvo je protiv izgradnje novih postrojenja za proizvodnju naročito električne energije.

Neplaćanje

S obzirom na to da BiH nema Strategiju razvoja energetskog sektora na državnom nivou, kako to utiče na reputaciju u europskim programima?
Husika: Utiče jako negativno. BiH nema pravo da učestvuje u Programu inteligentne energije koja nudi velike mogućnosti međunarodne saradnje u energetskom sektoru. A nemamo mogućnost zato što BiH nije platila članstvo u tom programu. Članstvo je po principu `dam 1 euro, a mogu da dobijem 10, 15 ili 20, zavisno od inicijative. Van smo mnogih programa, ali moram reći da u mnogim programima učestvujemo. Kroz takve programe se pokazalo da čitava država nema dovoljno kapaciteta da radi na tim pitanjima.

Koliko BiH poštuje Ugovor o energetskoj zajednici?
Husika: Ugovor o energetskoj zajednici je BiH potpisala još prije sedam godina, dakle prije nego što su donesena pomenuta dva strateška dokumenta. Iz tog ugovora proizilaze određene obaveze. Interesantno je kad pogledate ta dva strateška dokumenta, recimo da ih saberete, apsolutno se ne vidi koje to obaveze BiH implementacijom strateških dokumenata ispunjava iz Ugovora. Dakle, i s te strane potrebna je jedna revizija i dorada tih strateških dokumenata kako bi oni bili na liniji zadovoljavanja nekih međunarodnih obaveza u području energetike.

Koliko se prilikom izgradnje projekata pita lokalno stanovništvo?
Husika: Pristup za izgradnju novih kapaciteta mora da bude odozdo prema gore, dakle bitna je metodologija. Dakle, to mora prvo da bude koncenzus lokalnog stanovništva, da to bude potreba lokalnog stanovništva i da ono osjeti te projekte kao dio svog razvoja, a ne na način da neka velika firma iz Sarajeva dođe u neko malo mjesto i pravi neku veliku hidroelektranu. Jedan od recepata je da stanovništvo uzme udio u vlasništvu nad tim objektima i onda oni osjećaju te projekte kao svoje.

Nevladin sektor je poprilično zastupljen u svakoj sferi života u BiH. Koliko bi i da li bi uopće bila potrebna pomoć nevladinog sektora unutar energetskog sektora?
Husika: Pa sigurno da je to jedno od rješenja. Dobar model saradnje sa nevladinim sektorom može da neke od zadataka prilikom učestvovanja u međunarodnim programima prebaci na određene nevladine organizacije koje imaju adekvatne eksperte. Nevladine organizacije znaju prave potrebe, a država nema kapaciteta i na ovaj način podižemo i kapacitet.

Neusvajanje

Koliko bi otvaranje agencija pomoglo energetskom sektoru?
Husika: Ne postoji politička saglasnost osnivanja agencije bilo za energiju, energetski sektor ili obnovljivu energiju na državnom nivou. Onda bi to morali uraditi entiteti, međutim postavlja se pitanje kako to finansirati, barem u prvo vrijeme. Naravno da bi zbog velikih potreba za osnivanjem takvih agencija, ukoliko bi se adekvatno radilo, kasnije od tih agencija stizao novac.

Kakvi su planovi za naredni period po pitanju energetskog sektora u BiH?
Husika: Negdje sredinom 2012. godine je završen državni Akcioni plan za povećanje energetske efikasnosti - NEEAP. Međutim, do danas NEEAP nije usvojen ponovo zbog nepostojanja političke saglasnosti jednog i drugog entiteta da postoji akcioni plan na nivou države. To nam je jedna od obaveza prema Ugovoru o energetskoj zajednici. Radi se na usvajanju tog dokumenta, međutim puno se kasni. Taj dokument je potreban da bi iz njega proizašli akcioni planovi za entitete, a onda je to preduslov za otvaranje i pokretanje nekih fondova međunarodnih razvojnih banaka.