Naftna industrija Srbije podnijela novi zahtjev za odlaganje američkih sankcija

Naftna industrija Srbije (NIS) je 3. oktobra prije ponoći administraciji u Washingtonu predala novi dopunjen zahtjev za odlaganje američkih sankcija.

Kako su naveli u saopštenju na stranici te kompanije, NIS je podnio Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) "novi zahtjev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i poslije 8. oktobra", kada ističe rok predviđen prethodnom licencom, piše Radio Slobodna Evropa.

"NIS je 28. septembra podneo i dopunjeni zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što je dugotrajan i kompleksan proces, a inicijalni zahtev je poslat 14. marta ove godine", navodi se u saopštenju.

Do sada su sankcije odlagane osam puta, šest puta na po mesec dana, potom krajem septembra na samo četiri, do prvog oktobra i poslednji put za još jednu sedmicu.

Na listu sankcionisanih kompanija SAD su NIS, u većinskom ruskom vlasništvu, stavile u januaru, zbog takozvanog "sekundarnog" rizika. Sankcije SAD usmjerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.

Iako je vlasnička struktura NIS-a više puta mijenjana, i dalje je većinski u rukama ruskih kompanija. Gasprom je iz vlasništva NIS-a izašao u septembru, a jedan od značajnih vlasnika postala je druga firma kojom upravlja Gasprom – firma Intelligence iz Sankt Peterburga. Akcionarsko društvo Intelligence postalo je vlasnik 11,3 posto udjela u kompaniji, pokazali su podaci objavljeni na stranici Beogradske berze 21. septembra.

Najveći udio u NIS-u i dalje ima Gasprom njeft, kćerka firma Gasproma (44,9 posto), a država Srbija ima 29,9 posto. Ostali udio čine mali akcionari.