Ispovijest majke stradalog u tragediji u Novom Sadu: 'Policajac je klimnuo glavom i počeo da plače'

Stefan Hrka (27) jedan je od 14 stradalih u nesreći kada se u Novom Sadu obrušila nadstrešnica na Željezničkoj stanici Novi Sad. Njegova majka Dijana, ispričala je da se on zbog posla preselio u Novi Sad.

"Svjesna sam toga da niko ne može da ga vrati, ali ja pričam sa njim. Neprekidno razgovaram sa njim. Ustanem ujutru i pričam mu šta treba da radim, šta se desilo. Sve kažem mom Stefiju, šta je bilo, šta treba da bude. Od jutros smo razgovarali nekoliko puta. Samo on i ja. Moj Stefi mene čuje, on mene sve razumije, on je dio moje duše", kaže Dijana.

Sa njom su i bivši suprug Milorad i Stefanov mlađi brat Nemanja.

Kako kaže, Stefan se bavio građevinom, a zbog posla je započeo život u drugom gradu, a to poglavlje je, nažalost, brzo završeno.

"Stefan je tog dana pratio djevojku na stanici ili ju je čekao, ne znamo", kaže Dijana.

Kako je ispričala njegova majka, dan prije nesreće na Željezničkoj stanici Novi Sad su pričali telefonom.

Ja sam se šalila sa njim, jer je devojka bila nova. Čini mi se da sam, dok smo razgovarali, vidjela njegov osmijeh lijepi i plave okice. Pitala sam ga da li je djevojka ili drugarica. On se nasmijao i rekao mi da ćemo pričati o tome drugi put. Posljednje što sam mu rekla bilo je: 'Čut ćemo se sutra'. Sljedećeg dana se nismo čuli", kaže Dijana.

Kako navodi, čim je čula za nesreću, uhvatila ju je nervoza.

"Pozvala sam ga, ali se nije javljao. Zvala ga je i moja sestra, sestrići. Uzalud. Kasnije sam otišla u voždovačku policiju. Svi su bili ljubazni, ali djelovali su uznemireno. Policajac je tražio Nemanjin broj telefona, pitao me je da li sam došla sama. Rekla sam da i da idem za Novi Sad. Upitala sam ga zatim da li je ono što mislim, a policajac je onda klimnuo glavom i počeo da plače. Došla je Hitna pomoć i dali su mi tabletu. Otišla sam sa prijateljima u Novi Sad", priča kroz suze majka.

Ona navodi da je sina identifikovala u policiji.

"Samo sam vidjela njegovo lice. Prepoznala sam ga, naravno. Majka sam mu. Bila je krv iznad glave. Ležao je na lijevoj strani. Nisam mogla da gledam dalje, niti je čovjek koji me je uveo to mogao. Izvadili su ga među prvima. Pitala sam tog čovjeka da li je bio u ruševinama, a on mi je rekao da jeste. Pitala sam ga da li se mučio, a on je slegao ramenima. Ne znam da li moj sin ima tijelo, ruke, noge. Znam da će biti u limenom sanduku. Svjesna sam svega. Duša nasmijana, bio je veseo. Svima je pomagao, sa svima se družio", priča neutješna majka.

Stefanovi roditelji su ogorčeni jer zbog papirologije još nisu uspjeli da organizuju sahranu. U pogrebnom preduzeću u Beogradu im je rečeno da sa novosadskim sarađuju kao da su u dvije različite države.

- Krivo mi je što me niko iz pogrebnog nije pozvao i rekao: "Dođite u ponedeljak da preuzmete telo vašeg deteta". Otac je tražio da vidi telo, nisu mu dozvolili. Igrom slučaja sreli smo javnog tužioca kome sam rekla da se nadam da će da kazni krivce. Moje dete niko neće vratiti, ali želim da se ovo zaustavi da druga deca ne bi stradala. Čekam da zazvoni telefon i čujem: "Majka". Neću ga sahraniti u odelu. On je uvek nosio trenerku i patike. Obavezno ću mu staviti kačket - kaže ona.

Stefanova majka objavila je na Fejsbuk profilu potresnu poruku.

"Stefi moj, osneo si pola srca i duše moje. Pola je ostalo uz Necu. Anđele moj, ostala sam te željna. Majka ne veruje da te nema. Gleda telefon i očekuje: "Gde si, jesi dobro?". Telefon nikako da zazvoni. Znam da ćeš ti majku čuvati sa neba jer majka tebe nije mogla da sačuva na zemlji. Anđele moj neka ti je pokoj duši i neka te anđeli prihvate. Majka će da živi i jednog dana će doći kod tebe i bićemo zajedno, nećemo se odvajati. Voli te majka, anđele moj. Ko te je poznavao znao je da si plemenit i dobar. Bio si za sve tu, a retko ko za tebe. Sine moj, zavio si majku u crno. Sve ću ja ovo izdržati jer znam da ćeš me čekati kada dođem tu. Ljubavi moja, ti si živ za mene i uvek si na levoj strani bio i ostaćeš. Neka te dragi Bog primi u carstvo nebesko", napisala je ona.