Je li Evropska unija super-država?

Mnogi ne znaju da Lisabonski ugovor Evropske unije zapravo i nije ugovor po sebi, već skup amandmana na Rimski i Maastrichtski ugovor kojima je utemeljena EU - sa nekoliko glavnih tekovina koje su prvi put uvedene.

Evropska himna iz Beethovenove 9. simfonije i plava zastava sa 12 žutih zvjezdica, mada su decenijama u upotrebi, ni Lisabonskim ugovorom nisu postali zvanični simboli Evropske unije. Na insistiranje Velike Britanije i Poljske, iz ugovora je uklonjeno sve što bi moglo da podsjeća na sveevropsku državu. „Superdržava nije kategorija koja odgovara Evropskoj uniji, kaže Christof Moelers sa Univerziteta „Humboldt" u Berlinu, „Unija je velika birokratija pod uticajem članica. To je tvorevina koja ne odgovara mnogim demokratskim standardima na koje smo navikli kod nacionalnih država. Ali ona i jeste nešto drugo u odnosu na nacionalnu državu".

Predjsednik EU: „Nevažno je šta ja mislim"

Poslije osam godina mukotrpnih pregovora, Lisabonskim ugovorom su obezbijeđena veća prava za Evropski parlament koji je, kako tvrdi evropski poslanik Jo Leinen, „jedan od dobitnika u ovoj reformi. Bićemo ravnopravni sa vladama i Ministarskim savjetom. To znači da zakoni iz Brisela važe samo ako se saglase evropski poslanici". Na čelu Unije od sada je predsednik koji se bira na dvije i po godine i prvi predsednik je malo poznati belgijski političar Herman van Rompuy koji je posle izbora izjavio: „Moje lično mišljenje potpuno je podređeno stavu Evropskog vijeća. Nevažno je šta ja mislim, moja uloga je da obezbijedim konsenzus".

Predviđena i mogućnost istupanja

Prva ministarka vanjskih poslova, mada se tako zvanično ne zove, biće također do sada nepoznata britanska političarka Catherine Ashton. Novi ugovor značajan je prije svega za zemlje-kandidate za prijem, jer omogućava funkcionisanje „Unije 30 plus". O tome Janis Emanulidis iz briselskog Centra za evropsku politiku kaže: „Ugovor je osnova za saradnju, ali to ni izdaleka ne znači da dobar ugovor obezbjeđuje dobru saradnju. Kvalitet saradnje zavisit će od političke dinamike unutar te „Unije 30 plus" i niza drugih činilaca".

Najzad, Lisabonskim ugovorom prvi put je predviđena neka vrsta referenduma, te mogućnost istupanja iz Evropske unije.

dw-world.de/radiosarajevo.ba

/ Najčitanije