Harčenko: BiH nije bure baruta

Ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan Harčenko dao je nekoliko zanimljivih izjava u intervjuima za Federalnu televiziju u subotu i beogradske „Večernje novosti“ u nedjelju.

Bosna nije „bure baruta“

Gostujući u Dnevniku D Federalne televizije u subotu 31. oktobra, ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je, između ostalog, da „bure baruta“ nije dobar opis Bosne i Hercegovine i Balkana te da takav opis pripada historiji.

„Radikalizacija odnosa jeste problem. Ipak, Rusija ne želi dramatizirati, jer mogućnosti za dijalog postoje. Državne i entitetske vlasti, i pored toga što ne funkcioniraju najbolje, mogu rješavati probleme“, izjavio je Harčenko.

Govoreći o ustavnoj reformi, ruski diplomata je istakao da ona može biti samo „domaći proizvod“. „Uloga međunarodne zajednice može biti samo savjetodavna. Promjena ustava se ne može desiti preko noći i u dogovoru uskog kruga ljudi.“

Putinove slike u Banja Luci znak uvažavanja Rusije

Na pitanje o tome podržava li Rusija Milorada Dodika, Harčenko kaže da se Miloradu Dodiku daje podrška „kada se njegovi principi poklapaju s principima Dejtona. Takva podrška se daje i drugima“.


Komentirajući Dodikove izjave da on ne voli BiH, Harčenko tvrdi u Banja Luci nema namjera razbijanja Bosne i Hercegovine. Govoreći o slikama Vladimira Putina na protestima u Banja Luci, ruski ambasador kaže da one predstavljaju „znak uvažavanja Rusije i nisu znak ruske podrške dezintegraciji BiH.“ „Rusija podržava cjelovitost i suverenitet BiH“, dodaje Harčenko.

Rusija je za zatvaranje OHR-a

Govoreći za beogradske „Večernje novosti“ u nedjelju Harčenko je ponovio neke od izjava za Federalnu televiziju ali je ipak u nekim stavovima bio mnogo direktniji i jasniji u intervjuu pod naslovom „Branićemo opstanak Republike Srpske“.

Na pitanje o problemu zatvaranja Ureda visokog predstavnika međunarodne zajednice, Harčenko kaže da Rusija jeste za zatvaranje i „da ne mijenja stav“, ali da „partneri još nisu spremni za takav korak“.

Jedan od razloga takvome stavu jeste i to što je Dejton „dobar jer je zaustavio rat i ispunio svoju ulogu, ključnu za cijeli region. Što se tiče uređenja države sa dva entiteta sa snažnim nadležnostima, i ono je plod kompromisa. Zato mislim da entiteti moraju da postoje i da će ovakvo uređenje BiH ostati dugo.“

Međunarodna zajednica nije razvila povjerenje u BiH

Na pitanje da li je međunarodna zajednica mehanizam protektorata podredila interesu Bošnjaka, ruski diplomata kaže da ne bi donosio tako radikalne zaključke, ali je ipak priznao da pitanje ima osnova i razloga.

„Rusija se zalaže za koncept jačanja centralnih institucija uz jake entitetske institucije. Mi smatramo da je ovo moguće u okviru Dejtonskog sporazuma. Međunarodna zajednica je zakazala kada je u pitanju razvoj povjerenja. Dijalog se teško uspostavlja, a upravo je dijalog ključ za promjene kakve se očekuju u BiH“, dodao je Harčenko.

Dodik je ostao konstruktivan

Povodom novinarske napomene da premijera RS Milorada Dodika većina optužuje za opstrukcije i neuspjehe u pregovorima, Harčenko je branio Dodika i njegovu ulogu u bosanskohercegovačkoj politici.

„Premijer Dodik je ostao konstruktivan i odmah poslao poziv da se domaći lideri dogovore bez stranaca. Ne razumijem do kraja, i žao mi je, što ova inicijativa nije prihvaćena. Mi ne mislimo da je moguće da 'preko noći' ovdašnji lideri odustanu od nadležnosti entiteta. Sam taj dijalog, koji bi poboljšao funkcionalnost BiH, može da ide korak po korak, bez pritiska i ovog pojačanog prisustva međunarodne zajednice i posrednika. Što se tiče 'butmirskog procesa', lično mislim da takvo pregovaranje nije dobro. Mi smo se dogovorili u okviru Vijeća za sprovođenja mira o gašenju OHR. Ustav ili promjene ustava nikada nisu bili uslov za zatvaranja OHR“, objašnjava ruski ambasador.

Nema rata!

Što se tiče izjava nekih političara o mogućnosti novog rata u Bosni i Hercegovini, Harčenko kaže: „Ima mnogo političkih teškoća. Osjeća se izostanak dogovaranja, i to su prepreke za napredak, ali mi smatramo da je situacija dosta stabilna i ni blizu situacije koja je bila prije ili odmah posle rata. Stabilnost je, zahvaljujući Dejtonskom sporazumu, na visokom nivou.“

radiosarajevo.ba