Aleksander Rotert: BiH diskriminiše 17 nacionalnih manjina u zemlji

„Bosna i Hercegovina diskriminiše svih 17 nacionalnih manjina u zemlji jer ustav predviđa etnički proporcionalnu zastupljenost u korist tri ‚konstitutivna naroda‘ - Bošnjaka, Hrvata i Srba. Dakle, Jevrejin ne može da se kandiduje za predsjednika, a Rom ne može da se kandiduje za gornji dom parlamenta", piše u svom autorskom tekstu povodom predstojećih izbora u toj zemlji za „Judiše algemajne" Aleksander Rotert, koji je od 1999. do 2016. radio za EU i OEBS u Bosni i Hercegovini.

U tekstu stoji da je Evropski sud za ljudska prava od 2009. osam puta presudio u korist tužilaca protiv BiH i ističe da se „ni ove godine ništa neće promijeniti u pogledu tužilaca koji sebe definišu kao ‚državljane‘ BiH", kao što su predsjednik Jevrejske zajednice Jakob Finci ili predsednik romske zajednice Dervo Sejdić.

Rotert piše i da je HDZ s obzrom na mali procenat glasova birača, stranka koja je prezaustupljena u državnim institucijama i da „po svemu sudeći ne postoji ništa što bi moglo utažiti njihovu žeđ za vlašću".

Autor takođe kritikuje da Christian Schmidt , visoki predstavnik u BiH, „umjesto da sprovodi presude evrospkih sudova on ih ignoriše", piše DW.

Rotert dalje piše da je izraelski premijer Jair Lapid, nakon kritike, 24. avgusta smijenio izraelskog ambasadora u Albaniji, koji je bio odgovoran i za Bosnu i Hercegovinu.

„U pozadini je pismo podrške ambasadora šefu HDZ-a Draganu Čoviću. Tome je prethodila Čovićeva posjeta Jerusalimu. Činjenica da je nakon povratka u Mostar odao počast pripadnicima fašističke hrvatske ustaške vojske, koji su bili pod Hitlerovom milošću, na tamošnjem vojnom groblju, za Lapida je vjerovatno bilo previše", piše Rotert i dodaje da je i Jakob Finci takođe oštro kritikovao ambasadorovu podršku HDZ-u i Čoviću.

„Nakon izbora, fokus bi trebao biti na sprovođenju presuda iz Strazbura kako bi jednog dana ‚građanin‘ Bosne i Hercegovine mogao postati predsjednik, bez obzira na konfesiju ili etničku grupu“, zaključak je teksta objavljenog na jevrejskom portalu „Judiše algemajne".