Da li je Anel Ahmedhodžić potreban Zmajevima?

Bosna i Hercegovina ima neobičan talenat – da vlastite ljude progoni žešće nego one koji su joj nanijeli stvarnu štetu. Dok ratni zločinci često prolaze kroz društvo uz tišinu, pa i prešutno odobravanje, jedan fudbaler postaje meta javnog linča.

Priča o Anelu Ahmedhodžiću nije samo sportska, nego duboko društvena. Ona pokazuje koliko smo spremni da emociju pretvorimo u samodestrukciju. Čak i kada bi vam neko danas rekao da sa Anelom možemo napasti finale velikog takmičenja – dio javnosti bi i dalje rekao "ne treba nam!".

A o kome govorimo? O momku koji je rođen u Švedskoj, koji je imao pravu opciju da igra za tu reprezentaciju, ali je izabrao Bosnu i Hercegovinu. Ne iz interesa, nego iz osjećaja. I upravo pod tim osjećajem, pod pritiskom i emocijama, napravio je potez koji danas mnogi koriste kao dokaz protiv njega. Ali karakter se ne mjeri jednim potezom.

Mjeri se kontinuitetom. A taj isti Anel je bio kapiten u engleskom klubu – u jednoj od najzahtjevnijih fudbalskih sredina na svijetu. To ne dobijaju problematični, neodgovorni ili neozbiljni igrači. To dobijaju lideri. U međuvremenu, Bosna i Hercegovina nam curi kroz prste. Institucionalno, politički, društveno. A mi energija trošimo na međusobna iscrpljivanja.

Navijački bijes postaje važniji od racionalnog interesa. Paradoks je potpun: najglasniji su oni iz lige koja godinama stagnira, koja funkcioniše po mjerilima Saveza, i iz kojih domaći igrači jedva da mogu formirati reprezentaciju koja bi bila konkurentna i na nižem nivou takmičenja. I upravo ti glasovi odlučuju ko je "dostojan" da nosi dres države.

Ovo više nije pitanje jednog igrača. Ovo je pitanje našeg odnosa prema vlastitoj šansi. Čini se da nikada ne propuštamo šansu, da propustimo šansu. Ako nastavimo ovako – nećemo izgubiti Anela. Izgubit ćemo mnogo više.

Ovaj komentar predstavlja samo jedan ugao gledanja i sigurno će probuditi bijes upravo onih navijača koji se u njemu prepoznaju.

Ahmedhodžić je redovno nosio traku tokom cijele sezone 2023/24 u Premijer ligi, kao i tokom dijela sezone 2024/25 prije nego što je prešao u Feyenoord u augustu 2025. godine.

S druge strane pitaju se i članovi Nogometnog saveza Bosne i Hercegovine.

No, ako je Anel smogao snage da se izvini rođenom ocu Mirsadu, onda treba biti prvi koji će se oglasiti i izviniti se u prvom redu selektoru Sergeju Barbarezu, direktoru Emiru Spahiću, igračima, ali i svim navijačima Zmajeva čija je srca osvojio onog trenutka kada je pristao da igra za Bosnu i Hercegovinu, a ne za Švedsku.

Direktor Spahić je rekao 'Ne', ali to ne mora biti završena priča. Potrebno je razgovarati, posebno sada kada smo u situaciji da je upitno koliko će dugo Nikola Katić biti povrijeđen.

Anelu niko ne treba garantirati mjesto u početnih 11, treba iste uslove i toga prije nego što se odluči na korak pokajanja - mora biti svjestan!

I da - jedna vrata se zatvore, da bi se druga otvorila!

Anele, izvini se!