Legendarni Balašević i "Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja"

Đorđe Balašević je novosadski kantautor i pjevač. 

U svojoj karijeri Balašević nije samo kantautor već je napisao scenarij i tumačio glavnu ulogu u TV seriji Specijalna redakcija, a glumio je i u TV serijama Vojnici, Pop Ćira i pop Spira i Panonski mornar.

Napisao je i nekoliko knjiga: Tri posleratna druga, I život ide dalje (sve dalje odavde...), Dodir svile i Jedan od onih života. Za svoj rad dobio je Nagradu punoljetstva, Oktobarsku nagradu Novog Sada, Estradnu nagradu Jugoslavije, nagradu za literarni doprinos u području estrade na Domanovićevim danima satire, nagradu Todor Manojlović za poseban umjetnički senzibilitet, a imenovan je i UNESCO-vim ambasadorom dobre volje. 

Prema njegovom scenariju Kao rani mraz snimljen je i film i objavljena knjiga. 

Naposletku je jedanaesti studijski album novosadskog kantautora Đorđa Balaševića objavljen 1966. godine. Za današnju pjesmu dana odabrali smo istoimenu pjesmu koja se na albumu i najviše isticala. 

Uživajte.

Naposletku, ti si dobro

znala ko sam ja

otkud sad te suze, moja mila

rekla si da se za točak

bršljan ne hvata

zalud izgužvana svila 

To je tako

ne pravi od tuge nauku

mami svetlo na sledećem bregu

okopnit će moj otisak

na tvom jastuku, još kako

kao jezuška u snegu 

Razbit ću gitaru

crn je mrak ispunjava

odavno se svoje pesme bojim

pomera u meni neke gene Dunava

pa ja tečem i kad stojim 

Ali opet, da l' bi ikad

bila moja ti

da sam vojnik u armiji ljudi

rekla si da baš

ne umem novce brojati

i da je nista sve sto nudim 

Ref.

Naposletku, ti si navek

znala da sam svirac

brošić sto se tesko pribada

da me može oduvati najblaži nemirac

da ću u po' reći stati

da se neću osvrtati, nikada 

Ređaš po vitrini fini, porculanski svet

al' ja sam figurica bez žiga

pazi, to je bajka

što ti pada na pamet

fali ti baš ovaj cigan

ne, dušo 

Tek u jesen otkriju se

boje krošanja

sve su slične u leto zeleno

naposletku, ti si dobro znala

ko sam ja

čemu suze, lepa ženo 

Draga moja, ti si navek znala

da sam pajac

moj je šešir šatra pomična

usne, tice-rugalice

a u oku tajac

da sam kaput sa dva lica

da sam Gospo'n propalica obična 

Naposletku, ti si navek znala

da sam svirac

da je nebo moja livada

da me može oduvati

najblaži nemirac

da ću u po' reči stati

da se neću osvrtati, nikada 

Da ću u po reči stati

da se neću osvrtati