Katastrofa i sujeta: Ovo je veliki test za sve nas

Piše: Stefan Simić, Radiogornjigrad.wordpress.com

Kada se dogodi ovako nešto zemlji u kojoj živiš onda su svi ekstremi dovedeni do kraja, i neposredno, oči u oči sa ljudima, možeš da vidiš gde živiš, sa kim živiš i na koga možeš da računaš, a koga možeš da otpišeš za sva vremena.

Vidiš ko su heroji, ko su kukavice, a ko saboteri, galamdžije i prodavači magle.

Poslednjih dana lično sam bio svedok mnogih ljudskih i neljudskih događaja, od stvarnih problema, gde ljudi zaista nešto gube, smrtnih slučajeva, do pretvaranja, preuveličavanja, i težnji da se za sebe nešto izvuče bez apsolutno ikakvog pokrića.

Slušao sam od mladih ljudi – „zašto ja da pomažem, a drugi neće…“, „pomogao bih, ali iskvasiću se…“, „niko me nije zvao…“.

Svojim očima sam gledao ljude kako umesto da rešavaju problem, da se uključe, bar mentalno ako ne fizički, škljocaju svojim fotoapratima srećni što im je „uspela“ fotografija, i uzbuđeni što se napokon „nešto“ dešava.

Šta je poenta, dok je stanje kritično, dok još može nešto da se uradi, dok od nas zavisi sudbina naših ljudi, naše zemlje, nema mesta sarkazmu, sujeti, zavereništvu i dokazivanju ne znam čega, treba da se izađe iz kuća, da se pomogne, učestvuje, ili bar da se pozitivnim stavom ne podriva organizacija, napori i sve ostalo.

Takođe, upravo sam takve gluposti pročitao na internetu, takvu podmuklu demagogiju – nama je definitivno najveći problem SUJETA, odvratna i sverazarajuća sujeta gde se svesno koristi haos da bi se svoje veličanstvo učinilo još veličanstvenijim, ili da bi se od fino upakovanih ličnih frustracija obezvredio ljudski trud.

Šta je poenta, ponovo, dok nešto može da se uradi, da se pomogne, ohrabri, doprinese, treba da se radi na tome, mudro, stojički, a ne da se sve podriva, da se izvlače ne znam kakve teorije, i dokazuje ne znam šta.

P.S. Ovo je svima nama jedan veliki test, i tek će biti, lično sam obišao desetine i desetine kuća, kontaktirao rođake, prijatelje, tzv. prijatelje, u oči sam pogledao mnoge ljude koji su „dobro“ prošli i koji su mogli nešto da urade, da pomognu, a zadnjicom nisu makli osim što su teoretisali.

Ovo je sve bio, i još uvek je test za sve nas, u društvenom smislu jedan od najvećih sa kojima se suočavamo.

I ako ga sada ne rešimo na pravi način, i ne damo sve od sebe, posle će biti kasno.

Ovih dana je svako sa sobom mogao da raščisti koliko mu je stalo za ljude oko sebe, takođe mogao je jasno da vidi, pred realnim problemom, kako ko razmišlja, šta mu je najvažnije i kako reaguje.

I da zaključim, divim se ljudima, herojstvu, požrtvovanju, ništa na svetu nije veličanstvenije od solidarnosti, žrtvovanja i života gde su ljudi okrenuti jedni ka drugima, takođe osećam stid zbog svih onih koji od svega, ali od svega prave svoju pozornicu, i bez ikakve potrebe sebe stavljaju u prvi plan, svoje mišljenje, svoje zasluge, svoje fotografije.

Uglavnom, test i dalje traje, položimo ga što bolje.