Baščaršija: Izumiru stari zanati (VIDEO)

U vremenu masovne proizvodnje i uvoza, kako tradicionalni zanati mogu opstati? Mnogi od njih na sarajevskoj Baščaršiji odumiru. Stare zanatlije nemaju kome ostaviti svoj posao. Ipak, ima mladih zanatlija koji ne žele prekinuti obiteljsku tradiciju.

Još samo nazivi ulica podsjećaju na stare zanate

Haris Liho je limar. Sa 23 godine najmlađi je zanatlija na Baščaršiji. Sve što zna naučio je od oca. Poput svih ostalih, pravi i suvenire, ali glavni dio proizvodnje su praktični predmeti u skladu sa porodičnom tradicijom, piše Aljazeera.net.

Podređeno turistima

„Sad se trudim da ja nastavim. Možda, ako Bog da, moje dijete bude htjelo da radi ovaj posao, ali čisto sumnjam“, kazuje Liho.

U drugom dijelu Baščaršije je jedan od najstarijih zantalija, užar Džemal Kurahović. Zanat je takođe naučio od oca, ali je siguran da ga nijedan od njegova tri sina neće naslijediti.

„Ova mi tri sina znaju raditi kao i ja, ali nema nikakvih perspektiva što se tiče zanata, nema nikakve budućnosti. Šteta da stari zanati izumiru“, navodi Kurahović.

„Baščaršija je puna suvenira i sve je podređeno turistima. Malo je onih zanatlija kojima proizvodnja i prodaja suvenira nije primarna djelatnost. Oni se bore da prežive u vremenu sve veće komercijalizacije i jeftinih uvoznih proizvoda“, javlja Al Jazeerin Zoran Kosanović.

Harisove šanse da opstane veće su od Džemalovih, ne samo zbog razlike u godinama. Haris proizvodi praktične predmete kao što je roštilj ili u ovom slučaju sač, koji su ljudima potrebni i nisu samo ukras.

Međutim, i dalje je teško spajati kraj sa krajem.

„Sve što radimo ljeti, zarađujemo, ostavljamo za zimu da bi mogli preživjeti. Ali, svaka godina je teža, sve je slabije, kao da padamo u vodu, ali trudim se da održim ovu tradiciju. Koliko ću uspjeti, vidjet ćemo“, ističe Haris Liho.

Postoji granica

„Pa, ne mogu krepati, da tako kažem. Devera se, spaja kraj s krajem. Ako ćemo realno, jedva režije mogu da pokrijem i sebe“, kazuje Džemal Kurahović.

Zanatlije, ipak, dobijaju pomoć od lokalnih vlasti i svog udruženja.

Postoji granica koliko država može pomoći. Kao bilo koja druga vrsta trgovine, i ovo je komercijalna džungla - opstaju samo najjači. Zato će i mladi Haris nastaviti da obrađuje lim, sve dok kupaca ima.