Nepokret: klasičan r'n'r film, samo što nema uspjeha

Enes Zlatar Bure redatelj je i scenarist dokumentarnog filma Nepokret. Iza interesantnog naslova krije se osobena priča o sarajevskom naselju Džidžikovac.  Sa autorom ovog filma, inače frontmenom i jednim od osnivača grupe Sikter, razgovarali smo nekoliko dana uoči premijere Nepokreta, najavljene u okviru Sarajevo Film Festivala.  

Razgovarao: Dino Ćatović
Pripremila: Vesna Andree Zaimović

Radiosarajevo.ba:  Vjerovatno će ljudima biti zanimljivo saznanje da je uz sve pokrete postojao i jedan 'nepokret'. 

Zlatar: (Smijeh) Ideja je bila da se napravi film o tom našem ludilu osamdesetih godina koje smo kasnije nazvali Nepokret. Čini mi se da ga je Šoba (Nebojša Šerić, op.ur) tako okarakterisao i to se svima svidjelo, jer je to zaista dobra definicija onog čime smo se mi tada bavili, tj. nismo.

Lična karta filma: 

• Bosna i Hercegovina, 2013, 46 min., Colour, HDV 

• Režiser: Enes Zlatar

• Scenarij: Enes Zlatar

• Direktor fotografije: Renato Foder 

• Montaža: Enes Zlatar 

• Zvuk: Nedim Zlatar 

• Producent: Asja Hafner 

• Produkcija: SCCA / pro.ba

Radiosarajevo.ba:  Kako je nastao Nepokret, u kojem periodu je postojao i ko su bili njegovi glavni akteri? 

Zlatar: To je bila čista neka naša za*ebancija sa Džidžikovca, pošto je u to vrijeme dosta naše raje stanovalo u tom kvartu. Ja nisam bio jedan od njih, ali sam tamo proveo svoju mladost. Bili su neki podrumi koji su se zvali katakombe, bili su improvizovani instrumenti, tako da smo se skupljali, pravili neke ludačke bendove. Sve to zajedno pretvoreno je u Nepokret, ljudi poput Šobe, Čole, braće Tadić, braće Bajramović, braće Grin, pokojnog Rogija Vukašinovića. Iz svega toga poslije su se rodile neke ozbiljnije stvari. Prošle godine je Asja (Hafner, op.ur.) koja je vodila prijekat SCCA koji se zove Individualne utopije nekad i sad došla na ideju da se napravi dokumentarac o Nepokretu kao nekakvoj utopiji naše generacije. 

Radiosarajevo.ba:  Da li bi se, na neki način, to moglo nazvati i filmom o Džidžikovcu?

Zlatar: U principu, to i jeste film o Džidžikovcu. Tamo se dešavalo sve što je meni bilo bitno. 

Radiosarajevo.ba:  Da li je Nepokret imao svoju specifičnu filozofiju? Pretpostavljam da jeste, s obzirom na naziv. 

Zlatar: Pa baš tako, da se ništa ne pokreće, ništa ne mijenja. Bio je punk koji je, ko fol, protiv kapitalizma, svi drugi pokreti bili su protiv nečega, a mi smo bili protiv toga svega. Filozofija anti – anti – anti... sve (smijeh)

Premijera filma održat će se 20. avgusta u 16,00 u Dvorani 2 Multiplexa Cinema City

Radiosarajevo.ba:  Da li u filmu ima originalnih snimaka iz tog perioda? 

Zlatar: Video snimaka nema, s obzirom da su nam u to vrijeme video kamere bile nedostupne. Ima zanimljivih audio snimaka, pogotovo Truhlog pasulja koji su potom snimali i albume. Na žalost, bend kojem sam ja pripadao, Truet, nije snimao nego smo samo imali žive nastupe. U filmu ima nekih snimaka iz rata, koji se mogu shvatiti kao nastavak nepokreta. 

Radiosarajevo.ba:  Koji se sve bendovi spominju u filmu? 

Zlatar:  Ova dva, Truhli pasulj i Truet bili su vječiti rivali, kao Željo i Sarajevo. Pa onda Tapirova surla, Kontainer, Ljubimor Stefan Li, ČKD, poslije su nastala Stidni Vlasi... bila je gomila bendova ali su u njima svirali sve isti ljudi? 

U Fotogaleriji pogledajte nekoliko kadrova iz ovog filma

Radiosarajevo.ba:  Da li je Nepokret i dalje, na neki način, aktivan?

Zlatar:  Pa jeste, na neki način. Prošlog ljeta dok smo snimali, počeo sam se ponovo družiti sa svom tom rajom u bašti Bajramovića na Džidžikovcu, nekoliko puta smo svirali, a meni se učinilo da bi ponovo od toga moglo nešto biti (smijeh). A super je Krto, jedan od glavnih aktera filma, član Truhlog Pasulja... Neko ga je sreo na ulici i pitao 'Kakav ti je film', a on kaže 'Klasična r'n'r priča, samo što nema uspjeha'. 

Vezano: 
Filozofija Džidžikovca: uživajmo u različitostima
Slučaj Darka Jelisića: Za šaku birokratije
Maja Pećanac: Mi, djeca s Džidžikovca
Nebojša Šerić Šoba: Organske jufke Vardar