Toshihiro Yonezu i Zoran Mitev: gosti Sarajevske filharmonije

Yonezu i Mitev tokom intervjua za radiosarajevo.ba

Toshihiro Yonezu, dirigent i Zoran Mitev, solista na fagotu posvetili su nam svoje vrijeme prije koncerta Sarajevske filharrmonije na kojem će nastupiti. Koncert će se održati u petak 5. februara u 20,00 u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Opširnije o programu i ulaznicama ovdje

Maestro Yonezu nije prvi put u Sarajevu. U bh prijestolnici je nastupio 2008. godine kada je u okviru festivala Sarajevska zima dirigirao Slovenskom filharmonijom.

Zanimljivo je da oba umjetnika već nekoliko godina žive i rade u Ljubljani. Yonezu, koji je rođen i školovan u Japanu je dirigent Slovenske filharmonije, dok je Mitev, rodom iz Makedonije, angažiran kao solista na fagotu u ovom orkestru. Naše prvo pitanje ticalo se upravo atmosfere kojom Ljubljana privlači umjetnike iz drugih zemalja da se u njoj nastane.

Yonezu: Prije otprilike pet godina učestvovao sam na internacionalnoj akademiji za dirigiranje u Portorožu, a vodio ju je George Pehlivanian, koji je tada bio šef Slovenske filharmonije. Želio sam i dalje nastaviti da učim od ovog majstora, pa sam mu se javio i on me je pozvao u Ljubljanu. Tako sam došao u ovaj grad i tu sam ostao.

Veoma mi se dopada da tu živim, doveo sam i suprugu. Slovenija je veoma mirna zemlja, sa divnom prirodom. Ljubljana nije velik grad, ali pruža sve što čovjeku treba, a najvažnije je da veoma cijeni kulturu.

Veliki broj muzičara iz Japana želi živjeti u Evropi, jer je to dom klasične muzike. Ona je potekla iz Evrope i nastojimo biti blizu izvora. Želio sam dirigirati evropskim orkestrima i dobio šansu.

RadioSarajevo: Kada ste studirali muziku na Univerzitetu u Tokiju, da li ste izučavali samo klasičnu muziku, ili je tu bio i tradicionalne muzike Japana?
Yonezu: Ja sam, kao student dirigiranja, učio isključivo klasičnu muziku zapadnoevropskog tipa i znam voma malo o tradicionalnoj muzici. Japanska muzička tradicija se izučava, ali npr. na odsjeku za etnomuzikologiju.


RadioSarajevo: Gospodine Mitev, koji je razlog da ste vi, kao Makedonac, izabrali Ljubljanu?
Mitev: Najveći razlog je da sam se tamo oženio. Moja supruga je takođe muzičarka i na njenu inicijativu smo tamo odlučili živjeti. Mislim da je od svih bivših jugoslovenskih republika, u Sloveniji najpovoljnija situacija kada je klasična muzika u pitanju. To je još jedan od razloga.

RadioSarajevo: Dozvolite da se u pitanju osvrnem na jednu predrasudu, a to je da Slovenija izuzetno teško prihvaća tzv. ćefure, strance iz bivših jugoslovenskih republika, o čemu su već nastala i mnoga djela popularne kulture. Međutim, kada je riječ o „imigrantima“ u kulturi, situacija je potpuno drugačija – u Sloveniji su dobrodošli. Kako to objašnjavate?
Mitev: To je istina. U našem poslu se traži ono što je najbolje. Za naš posao je potrebna audicija. Upravo zato, ne gleda se na to ko je stigao odakle, da li je muško ili žensko – samo je bitno kako ko svira. Najnoviji primjer iz Filharmonije je zanimljiv – od dvadeset i troje kandidata za radno mjesto klarinetiste, primili smo Talijana. Znači da niko od 19 prijavljenih Slovenaca nije imao prednost.

RadioSarajevo: Vaš orkestar slovi kao uzor kvalitetnog zvuka ne samo u regiji, već i u cijeloj Evropi – kako je Slovenska filharmonija to postigla?
Mitev: Upravo insistirajući na kvaliteti. Sve naše audicije su iza zavjese. Komisija ne vidi osobu koja svira, a kandidati ne izlaze pod svojim imenima, nego samo pod rednim brojem. Uzimaju se samo najbolji, a među gudačima ima i nekolicina Sarajlija.

Yonezu: Po mom mišljenju Slovenska filharmonija ima nešto specijalno. U Cankarjevom domu imamo priliku čuti mnoge svjetske orkestre, dolazili su Londonski filharmoničari, Londonski simfoničari, orksestri iz Francuske, Njemačke, Japana... ali kada naš orkestar izvodi ta ista djela, mi čujemo razliku u zvuku. Zašto je to tako – mislim da imaju neku neobjašnjivu zajedničku energiju. Zato volim raditi sa tim orkestrom?

RadioSarajevo: Kakva su iskustva u radu sa našim orkestrom, sa Sarajevskom filharmonijom? Kakvi su naši potencijali?
Yonezu: Oni takođe imaju mnogo energije. Nisu savršeni, ali imaju jaku želju da nešto iskažu. Žele predstaviti i svoje osjećaje i osjećaje kompozitora, žele svirati najbolje. Moj posao je da to izvučem od njih.

Mitev: Ja sam probao akustiku scene, no prvi dan kada sam došao u Sarajevo nisam imao priliku probati s orkestrom, jer nije bilo prostorije za to. Čini mi se da je to prilično otežavajuća okolnost za uspjeh jednog ansambla. Orkestar mora imati neophodne uslove za rad. Ljudi imaju ambicije, imaju želju da rade, ali nemaju prostorije za vježbanje, što je veliki problem.

RadioSarajevo: Vi ste, gospodine Yonezu, odabrali da se na koncertu izvede 5. simfonija Čajkovskog?
Yonezu: Poznavajući kapacitete orkestra, smatrao sam da je to simfonija koju oni mogu dobro izvesti. Takođe sam imao uvid u program vašeg orkestra u zadnje dvije godine i vidio sam da bi se ova simfonija dobro uklopila. Ja sam je dirigirao mnogo puta, možda prvi put kad sam imao nekih 25 godina i bio u Japanu. Sada sam desetak godina stariji, imam nova iskustva – zanima me kako će zvučati sada. To je djelo koje veoma volim.

RadioSarajevo: Na šta, gospodine Mitev, slušatelji trebaju obratiti pažnju kada je u pitanju Mocartov Koncert za fagot?
Mitev: To je jedan lijep koncert, jedan od najizvođenijih koncerata u literaturi za fagot. Predivna muzika, drugi stav posebno – kao da anđeli pjevaju. Treći stav je igriv, mislim da će slušatelji uživati.

RadioSarajevo: Na koncertu će se izvesti djelo mladog bosanskog autora – Fantazija Ammara Jažića? Kakvi su vaši utisci?
Yonezu: Ja imam sreće jer mi se često dešava da izvodim nova djela. Autor ove kompozicija ima mnogo mašte, a ono što je važno istaći je da se ne radi u prekompliciranom djelu. Kompozitori često znaju stvoriti nešto što samo oni mogu razumjeti. Ovdje to nije slučaj. Kompozicija je čista i jasna, uživao sam dok sam je proučavao i siguran sam da ću uživati dok je budem dirigovao.

vesna, radiosarajevo.ba