Ja, Nidžara: Moj ra(k)t - uvod
Radiosarajevo.ba
Piše: Nidžara Ahmetašević za RadioSarajevo
Moj ra(k)t
uvod
Našla sam neki dan na internetu da pripadam kategoriji ljudi koji se na engleskom jeziku nazivaju „cancer survivors“. Na našem baš nema nekog tako zgodnog termina, ali mislm da svi znate šta sam.
Na engleskom pak nema zgodnog termina za one koji su prežvijeli rat, genocid čak. E i to sam. U našim uslovima, nisam neka baš sada neobična pojava. U nekim normalnim svjetskim standardima, mislim da mi je puno, i previše, čak i jedno od ovog dvoga. Ali dobro, stara poslovica kaže „što te ne ubije, ojača te“.
Ono drugo me nije ubilo, skroz, a protiv prvog, raka, još se borim.
Pokušavam da odgovorim sama sebi na pitanje šta je teže – rak ili rat. Dajem oblik i jednom i drugom, stavljam ih na neku viseću, nebesku vagu, i vidim ništa ne preteže. Čini se da je isto.
Jedno znam – oboje je lakše ako imate dobre ljude oko sebe, a ja sam sretna da mogu reći da imam. Lakše je i kada pričate o tome ili pišete. Malo zbog toga što izbacujem neki višak iz sebe, a i malo jer se nadam da će neko nešto pozivitno izvući iz mog iskustva, odlučila sam da pišem o onom što sam prošla u borbi sa rakom. Još borba traje, naravno.
Sa oba preživljena čudovišta, nekako dajem sebi osobine neke super junakinje. Kada sam bila mala rado sam čitala stripive i zamišljala se u različitim ulogama. Nisam baš sigurna kako bih sebe sada nazvala, koji bi mi najviše lik odgovarao, ali nekako bih voljela imati majicu sa onim velikim S. I da mogu ponekada poletjeti, naravno.
Dakle, ja, Nidžara, super žena počinjem da pišem o tome kako je „preživljavati“. Moje stalno zanimanje je vjerovatno nešto kao preživljivačica, počevši već negdje od 17 godine života.
Za bosanske uvjete i nisam neko čudo, nažalost. Za svjetske standarde mislim da ipak imam zadivljujuću karijeru.
Ima puno toga zajedničkog za moj rak i moj rat – a najvažnije bolnica Koševo. S obzirom na sve što sam tamo prošla mego reći i da sam Koševo survivor, a to nije nimalo lako. Istina, teže mi je bilo sa rakom nego u ratu proći kroz tu instituciju.
nastavlja se...
Na engleskom pak nema zgodnog termina za one koji su prežvijeli rat, genocid čak. E i to sam. U našim uslovima, nisam neka baš sada neobična pojava. U nekim normalnim svjetskim standardima, mislim da mi je puno, i previše, čak i jedno od ovog dvoga. Ali dobro, stara poslovica kaže „što te ne ubije, ojača te“.
Ono drugo me nije ubilo, skroz, a protiv prvog, raka, još se borim.
Pokušavam da odgovorim sama sebi na pitanje šta je teže – rak ili rat. Dajem oblik i jednom i drugom, stavljam ih na neku viseću, nebesku vagu, i vidim ništa ne preteže. Čini se da je isto.
Jedno znam – oboje je lakše ako imate dobre ljude oko sebe, a ja sam sretna da mogu reći da imam. Lakše je i kada pričate o tome ili pišete. Malo zbog toga što izbacujem neki višak iz sebe, a i malo jer se nadam da će neko nešto pozivitno izvući iz mog iskustva, odlučila sam da pišem o onom što sam prošla u borbi sa rakom. Još borba traje, naravno.
Sa oba preživljena čudovišta, nekako dajem sebi osobine neke super junakinje. Kada sam bila mala rado sam čitala stripive i zamišljala se u različitim ulogama. Nisam baš sigurna kako bih sebe sada nazvala, koji bi mi najviše lik odgovarao, ali nekako bih voljela imati majicu sa onim velikim S. I da mogu ponekada poletjeti, naravno.
Dakle, ja, Nidžara, super žena počinjem da pišem o tome kako je „preživljavati“. Moje stalno zanimanje je vjerovatno nešto kao preživljivačica, počevši već negdje od 17 godine života.
Za bosanske uvjete i nisam neko čudo, nažalost. Za svjetske standarde mislim da ipak imam zadivljujuću karijeru.
Ima puno toga zajedničkog za moj rak i moj rat – a najvažnije bolnica Koševo. S obzirom na sve što sam tamo prošla mego reći i da sam Koševo survivor, a to nije nimalo lako. Istina, teže mi je bilo sa rakom nego u ratu proći kroz tu instituciju.
nastavlja se...
radiosarajevo.ba
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.