Dvanaesti dan: Najeb'o sam

Piše: Branko Đurić Đuro

9. juni NAJEB’O SAM!

Danas, u pauzi probe sa glumcima, odlučim da malo pogledam svoje termine. Stalno sam odgađao taj momenat, a sad vidim da sam imao razlog za to. Najeb’o sam!

Ako se utorak dogovorim sa Gian - Somethingom da igram u njegovom filmu, moraću snimati već slijedeći vikend u Italiji, a tad je već planiran početak snimanja serije. Da problem bude još veći nazovu me iz Bijeline ekipe i kažu da bi morao snimati Montevideo krajem mjeseca u Paraćinu.

Otvorim kalendar i pokušavam nekako presložiti termine. Panično ih pokušavam ugurati u one kockice kalendara, ali se uvijek nekako preklapaju. Kalendar (a i život) mi počinje ličiti na Tetris. I to na onaj neki 5-6 nivo kad sve one kockice počnu da ubrzavaju k'o lude. Kad i ne koristiš više space button nego si srećan samo kad stigneš da je okreneš na pravu stranu prije nego što padne dole. Zagledan tako u svoj telefon i ne primijetim da su se glumci vratili sa (čik) pauze. “Igraš igricu?”, pita me Ajda. 

„....Da!”, odgovorim poslije pola sekunde.

Navečer imam predstavu u Tržiću. Čas za spermembo je predstava koju igramo već deset godina. Još prije nekoliko godina smo na festivalu Lent odigrali jubilarnu 500-tu i od tada i ne brojimo više. Mislim da je ova večeras šestopedesetineka. Štimbi nas vozi i Nataša, Alenka, Brane i ja (po starom običaju) pozadi pijemo vino i grickamo čips.

To je već davno postao neki ritual u kojem obično popijemo jednu flašu dok ne stignemo do teatra u kojem gostujemo. Danas je Brane dobro raspoložen, Alenka ga dobro prati, a i Tržić nije tako blizu, i zato se otvara već treća flaša, koja je obično doza za povratak u Ljubljanu.

Predstava je uspješna, publika se jako zabavlja, dosta improviziramo (kako i ne bi) i Bobi, koji radi svjetlo i ton, kad uđe u garderobu poslije predstave kaže “Braaaao mili, danas sam oplak’o pola predstave!”. U povratku se otvara (mislim da...) peta flaša, ali ja se (kao neki štreber) povlačim u zadnji dio kombija i pišem ovaj dnevnik. Ostali me pitaju šta to radim, a kad odgovorim “Pišem dnevnik!” oni prasnu u smijeh.

Jedanaesti dan: Garaža

Deseti dan: Tako ti je to u životu

Deveti dan: Naprijed gledaj! Samo furaj!

Osmi dan: Tajni recept Sedmi dan: ‘ta će Bob

Šesti dan: Orlando. Strašan glumac.
Peti dan: Čvarci za vegetarijance
Četvrti dan: Hepek
Treći dan: Cazzo
Drugi dan: Planovi za prošlost
Prvi dan: Čovjekov najbolji prijatelj, krevet