Dragan Bursać: Ko će sa Dodikom u političku smrt?

"Dodik, sav u panici, traži da opozicija zajedno s njim skoči u ambis. Ko će sa Dodikom u političku smrt? Ko će sjesti za njegov sto i potpisati svoju političku osmrtnicu? Neka bude jasno – Dodik možda i preživi. On zna da se iz pepela diže samo kad svi ostali sagore. On će vas iskoristiti, pregristi, ispljunuti i okriviti za sve. A vi? Vi ćete biti ti koji su ukopali svoje političke karijere."

Piše: Dragan Bursać, za portal Radiosarajevo.ba  

Da se zna: U slobodnom padu se ne pravi savez. U slobodnom padu se ne traže saveznici – traže se padobrani. 

A Milorad Dodik, čovjek koji je juče doslovno osuđen na političku smrt – prvo novčano, pa vremenski, pa funkcionalno – danas se, gle čuda, sjetio da mu je do "jedinstva". Da mu je do "naroda". Da mu je do "vlade nacionalnog jedinstva". Ma zamisli! 

I koga zove? One iste koje je nazivao probisvijetima, špijunima, NATO plaćenicima, izdajnicima Republike Srpske, probosanskim igračima i zapadnim mutivodama. One iste koje je pendrečio, vrijeđao i medijski linčovao. I sad ih, nakon što je njemu presuđeno, zove pod kišobran jedinstva. 

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala Radiosarajevo.ba!

Ne, ljudi. Nije ovo poziv na saradnju. Ovo je vapaj za padobranom za spas. 

Politička smrt traži društvo u grobu 

Dodik, sav u panici, traži da opozicija zajedno s njim skoči u ambis. Jer ako sam padne, pad je konačan. Ali ako padne s PDP-om, SDS-om, možda i s još kojom "izdajničkom" frakcijom – onda to više nije njegov lični pad, nego "napad na srpski narod", "progon srpskih političara", "udar na entitet", "Zapad udara na sve nas"… Znate već tu pjesmu. Ona se ponavlja svaki put kad Dodik zabije glavu u đubar, pa onda traži da se svi kolektivno usmrde. 

Ovo nije prvi put. Ali ako opozicija sada nasjedne – bit će zadnji. 

Dobra prilika da opozicija konačno postane opozicija 

Evo im šanse. PDP-u, SDS-u, Jeleni Trivić, svima koji su jednom nogom izlazili iz Dodikovog režima, a drugom ostajali u njegovom sistemu. Evo im šanse da mu konačno okrenu leđa. Da kažu: "Ne, nećemo biti dio tvog pada." 

Jer svaki pokušaj "nacionalnog jedinstva" pod Dodikovim kišobranom je zapravo pokušaj spašavanja njega – ne entiteta Republika Srpska, ne naroda, ne demokratije. Samo i isključivo njega. 

Kome još nije jasno? Ova tzv. "vlada nacionalnog jedinstva" je zamišljena kao politička reanimacija mrtvaca. A svi koji mu priđu biće tek grobari sopstvene budućnosti.

"Svi, ali ne Vukanović!" 

Da bude i tragikomično, poziv ide svima – osim Nebojši Vukanoviću. Znači, on je toliko "neprihvatljiv", jer ima tu iritantnu naviku da misli svojom glavom i da ne ljubi skute ni Vučiću ni Porfiriju ni Dodiku. Pa eto, svi su dobrodošli da budu Dodikov ukrasni padobran – ali ne Vukan. 

Jer Vukan, sa svim svojim manama i prenaglašenostima, ipak ima jednu prednost – nije slugan. A to se ne prašta. 

"Ili sa mnom, ili protiv naroda" 

Zvuči poznato? Tako vam govori svaki autoritarac kad se uhvati za dno. Tako vam govori svaki diktator kad mu se presudi. Dodik više nema instrumente moći – pa koristi posljednji: mit o jedinstvu. 

Zato će vam reći: "Ako ne stanete uz mene, vi ste protiv Republike Srpske."

Zato će raspisati referendum o ničemu – o presudi koja se ne može poništiti voljom naroda.

Zato će CIK optužiti za državni udar.

Zato će Ustavnom sudu slati apelacije i u isto vrijeme blatiti taj isti sud. 

Jer ništa drugo mu nije preostalo. 

A opozicija? 

Ona se koleba. PDP ide čas ovamo, čas onamo. Draško Stanivuković čas bojkotuje, čas razmatra. Čas ga vodi Beograd, čas Facebook. SDS se drži donekle dosljedno, ali znamo kako se to završavalo i ranije. 

I sad se postavlja sudbinsko pitanje: 

Ko će sa Dodikom u političku smrt? 

Ko će sjesti za njegov sto, uzeti ministarstvo i potpisati svoju političku osmrtnicu? 

Jer neka bude jasno – Dodik možda i preživi. On zna da se iz pepela diže samo kad svi ostali sagore. On će vas iskoristiti, pregristi, ispljunuti i okriviti za sve. 

A vi? Vi ćete biti ti koji su potpisali savez sa osuđenim čovjekom. Sa čovjekom kome je zakonski zabranjeno obavljati bilo kakvu javnu funkciju. Sa čovjekom koji ne može više ni potpisati budžet, ali bi da piše istoriju. 

Zaključak 

Ne postoji "nacionalno jedinstvo" sa čovjekom koji je žrtvovao i pravosuđe i ekonomiju i zdrav razum da bi spasio svoju fotelju. 

Ovo nije trenutak za "saborovanje". Ovo je trenutak da se jasno kaže: Mi nismo vi. Vi ste vi i slijedi vam kazna! 

Ili će opozicija postati istinska alternativa. Ili će postati fusnota u Dodikovom političkom testamentu. 

Trećeg puta nema. 

Zato, dragi opozicionari, ne skačite sa Dodikom. Pustite ga da pada. U miru. U tišini. U samoodabranom padu. 

Jer jednom kad tresne – ima da se čuje do Strazbura. 

* * *

Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Ja mislim" su isključivo lični stavovi autora tekstova i moguće da ne odražavaju stavove redakcije portala Radiosarajevo.ba.