Kad na bankomatu dobiješ falsifikat

Zdrav razum nam govori da su sve novčanice koje dobijemo na bankomatu provjerene. Međutim šta ako vam bankomat 'isplati' falsifikat - kako ćete dokazati? Prenosimo veoma poučnu ličnu ispovijest beogradske blogerice shtikla:

Mesto dešavanja: Reiffeisen banka, suvi centar grada

Dobar dan. Treba mi listing uplata na moj račun u tom i tom periodu. Gospođa operater me pogleda snuždeno i pita jel sam sigurna da mi baš to treba, pošto su počeli da naplaćuju listing 50 dinara po strani. Nije da se ja tu nešto pitam, moram da ga predam sa ostalim papirima. Štampajte, kažem ja, pa koliko god da košta. Odštampa, izbroji, 550 dinara. Odem na blagajnu da platim. Otvorim novčanik i pomislim kako je super što sam podigla pare sa bankomata i dobila novčanice od 500 dinara, imam tačnu sumu.

Pružim novac, devojka na blgajni provuče novčanicu od 500 kroz aparat, onda je pipne prstom i krene da okreće telefone i da se raspravlja sa nekim. Meni se ne obraća, ali shvatam da nešto nije u redu. Otprilike je rasprava bila u smislu da ona zove nekoga da dođe do blagajne, taj neko neće i ona drsko odgovori kako su se dogovorili da u takvim situacijama nije ona nadležna. Tu mi je već jasno da nešto nije u redu sa novčanicom ali pošto sam je podigla sa njihovog banomata, ne potresam se.

Prilazi mi gospođa s leđa, preko mog ramena uzima novčanicu i kaže mi da pođem s njom. E, tu mi postaje jasno i šta nije u redu sa novčanicom. Gospođa me uputi u onaj zatvoreni prostor, drugu blagajnu, gde su oni iza stakla i na dugme vam otvaraju i zatvaraju vrata. Ulazim i primetim da je u sekundi skinula onaj tag sa imenom sa revera.

Počinje sa pričom kako sam napravila krivično delo i kako ona mora da zove policiju, jer sam pokušala falsifikovanim novcem da platim u banci. Ja joj ljubazno objasnim da sam novčanicu dobila na njihovom bankomatu i da greška nije moja već njihova. Ona mi kaže kako nju ne interesuje šta je u bankomatu i nudi mi dve opcije - ili da ja pocepam novčanicu ili da ona zove policiju. Tu već počinje da histeriše na mene. Objasnim joj da meni ne pada na pamet da cepam nikakve novčanice i pitam je kako će da reši moj problem, pošto ispada da su me pokrali. Ona opet kreće da se dere na mene i da mi preti policijom.

Pokušam da joj objasnim da nemam ništa protiv policije i da možda i treba da ih pozove, pošto će možda oni znati da mi pojasne kako mi je banka u kojoj imam tri računa i nekoliko kartica dala falsifikovan novac. Ona histeriše, maše onom jadnom novčanicom i tera me da je pocepam. Tu već počinjem da osećam bes i shvatam da ne mogu ništa da uradim, da čak ne mogu ni da izađem iz prostorije kad ja poželim, da imam sa druge strane stakla nenormalnu ženu i problem! Na pitanje da li mogu da pričam sa njenim šefom, ona mi jaže da je ona glavna. Na moje odbijanje da cepam, ona mi opet preti policijom. Potpuno suluda situacija!

Odustala sam od lepog ponašanja i pustila sav bes napolje. Rekla sam joj da ako želi može da je pocepa sama, ja nemam s tim ništa. Ako želi da zove policiju neka to uradi odmah. Objasnila sam joj da samo budala može da dođe u banku sa novcem za koji zna da je falsifikovan i ponovo je pitala kako će da mi nadoknadi novac koji su mi pokrali. Onda sam je pitala da li mogu odmah da ugasim sve svoje račune koje imam kod njih, a ona je rekla da mogu, otvorila mi vrata i uzela da cepa novčanicu i baca u kantu. Otvorila mi je vrata, a ja sam uradila prvo što mi je palo na pamet - zalupila ih iz sve snage. Učinilo mi se da se nisu dovoljno jako zalupila.

Kada sam izašla napolje počela sam da se tresem od besa. Stajala sam na Terazijama i pitala se JBT, GDE JA TO ŽIVIM!? Potpuno glupa filmska situacija - podigli ste keš na mašini i sve se pretvorilo u noćnu moru.

Do popodne sam se malo pribrala, izvrtela ceo događaj u glavi i ostala da se dvoumim da li da pišem o tome ili ne. Ima tu nekoliko bitnih stvari o kojima nikada ne mislite...

Prva - novac koji podignete sa bankomata, kada dospe u vaše ruke više nije nadležnost banke i nemate nikakav dokaz s kojim možete da se zaštitite. Jedino što možete je da verujete da ga je banka proverila i da je ispravan. Vi ne možete da ga proverite. Ako uđete u banku da ga proverite može da vam se desi isto što i meni.

Druga - devojoka na blgajni se raspravljala preko telefona sa Gospođom oko toga ko je nadležan za takve situacije! Prvo što mi pada na pamet je da je takvih situacija bilo još!!

Treća - koliko se sećam cepanje novčanica je kažnjivo.

Četvrta - koliko se sećam sav nevažeći, oštećeni ili lažni novac mora da se prijavi Narodnoj banci, a ne da se pocepa i baci u kantu. Pošto ga je Goposđa pocepala, to samo može da me navede na to da sam bila u pravu - već im se dešavalo da imaju falsifikovani novac i ne žele da ga prijave, jer im to pravi veliki problem.

Peta - histerija je počela kad sam rekla da je novac njihov a ne moj.

Meni tih 500 dinara ne znači mnogo u životu, ali znam da ima ljudi kojima znači. Koji imaju mizerno malu platu i kojima je svaki dinar bitan. Šta oni rade u ovakvoj situaciji? Mi banci dajemo svoj novac, a ne oni nama njihov. Zbog toga je ovakvo ponašanje zaposlenih potpuno neprihvatljivo i uvredljivo. Em im date novac, em vas vozaju za isti, em vam uvale lažni, em vam naplate i svako "dobar dan" a kamoli listing koji su inače dužni da vam dostavljaju besplatno....em još imate situaciju u kojoj vas tretiraju kao najveći ološ.

Ne znam koji mi je momenat simpatičniji - onaj kad je ušla u siguran prostor sa druge strane stakla, onaj kad je brzo skinula karticu sa imenom ili onaj kad je besno pocepala 500 dindži.

Naravno da mi je jasno da je moglo da se desi svakoj banci da im promakne lažni novac, ali TO ponašanje...

Gašenje računa će me koštati oko 2000 dinara.

Smešno je to što od sada neću više imati strah da će neko da me opelješi na ulici kad podignem keš sa bankomata. Imaću strah da će banka opet da me uradi za sitnu lovu!