Zanimljiva priča o satu starom 117 godina: Vlasnik Albahari traži novog vlasnika

Moris Albahari iz Sarajeva, traži nekoga iz sarajevske porodice Jeftanović. Ovako bi najkraće glasio oglas iz koga stoji neobična priča o džepnom satu starom najmanje 117. godina, koji je promijenio najmanje tri vlasnika- Jeftanovića, Davida i Morisa Albaharija.

Preživjela je ova Doksa (sat) tri rata, i danas jednako kuca. Više od stotinu godina čuva ga sarajevska porodica Albahari. A neobična priča počinje početkom Prvog svjetskog rata kada David Albahari biva regrutovan u austrougarsku vojsku, piše N1.

“Moj stric je bio u Zvorniku na srpskoj strani, kada je buknuo Prvi svjetski rat on je mobilisan u srpsku vojsku, ne samo on, i drugi. Tako da su se moj otac i moj stric na Ceru borili jedan protiv drugoga”, ispričao je Moris Albahari, sin Davida Albaharija.

Sat kao zahvala

Stric Morisa Albaharija Jakov učestvovao je u povlačenju preko Albanije, a otac David završio je u Italiji. U bici na Pijavi spašava jednog od sinova Gligorija Jefranovića, vlasnika hotela Evropa, koji biva teško ranjen.

“Moj ga je otac na leđima prenio u Feldšpital, poljsku bolnicu. Pukla mu je lobanja i pritisla mozak, i ljekar mu je taj dio kosti, sa onom wc-vakum pumpom izvukao. To je najprimitivniji način, ali djelotovoran. Kada je došao svijesti Jeftanović vadi ovaj sat, i kaže mom ocu i kaže Davo, da ti zahvalim uzmi moj sat”, kazao je Albahari.

Zabava u hotelu Evropa

David, u tom trenutku ne prihvata poklon.

“A po završetku Prvog svjetskog rata Jeftanović, ovdje u Hotelu Evropa organizuje zabavu, poziva saborce iz Austrougarske vojske, ali i vojnike koji su probili Solunski front. Za tu priliku Davidu Albahariju kupio je nov zlatan sat. (I šta se desilo te večeri. Jefranović koji je naručio zlatan sat, Davo, nisi htio sat da uzmes na Pijavi, evo ti zlatni sat, a moj otac gleda- neću zlatni, daj mi sad onaj ratni. On iz džepa Doksu, i da mu sat”, istakao je naš sagovornik.

O dobroj atmosferi na zabavi Morisu su svjedočili i otac i stric. Pričalo se o ratu, a bilo je i šale na račun situacije u kojoj su se ne svojom voljom našli. Sve je organizovao Jeftanović.

“Kaže kad ja viknem austrijsku komandu ApTak -mirno, vi ustanite i salutirajte, a kada ovi, moj stric Jako i još njih nekoliko, koji su bili u srpskoj vojsci, vi se poklonite i viknite živili oslobodioci”, prisjetio se Albahari.

Priča o besmislu ratova

Nije ovo samo priča o satu, kaže Albahari, već o besmislu ratova u kojim se braća i prijatelji bore jedan protiv drugoga. Nije uobičajno kaže da se poklon vraća, ali sat bi rado vratio porodici Jeftanović.

“Ako iko ima od Jeftanovića, potomak neki, da mu ga vratim, jer ja ću umrijeti, sat neće ni u muzej otići, propašće, a bilo bi mi ga jako žao da se zagubi”, naveo je Albahari.

Ne sjeća se Moris Albahari imena prvog vlasnika sata. Najpoznatiji Jeftanović imao je četiri sina-Peru, Manojla, Dušana i Zdravka. Vjeruje se da direktnih potomaka danas nemaju.