Beograđanin mora u zatvor, jer je – spasio mačku…

Beograđaninu Draganu Stainu se nije isplatilo što je bio human i prije dve godine spasio napuštenu mačku od smrzavanja. To će ga, prema svemu sudeći, koštati slobode, jer ne želi iz principa da plati novčanu kaznu koju je dobio od sudije za prekršaje!

„Događaj zbog koga ću morati da idem u zatvor na tri dana, jer neću da platim kaznu zbog pomoći napuštenoj mački, dogodio se pre dve godine. Bila je jaka zima i u nekim periodima s vrlo niskim temperaturama, koje su noću padale do – 27 stepeni Celzijusa. Jedne od tih noći se ispred mojih vrata pojavila mala crna mačka. Bila je gladna, promrzla i vrlo bolesna. S pola tela joj je otpala dlaka i na tim mestima su bile uočljive žive rane“, objašnjava Stain.

On navodi da je mački odmah dao hranu i toplo mlijeko. Dok je jela, našao je kartonsku kutiju, dobro je obložio novinama i krpama, pa je mačku umotao u staru bundicu i stavio u kutiju, piše Telegraf.

„Samo su joj oči virile. Ujutru, pre polaska na posao, izvadio bih je iz kutije i ponovo nahranio. Macu koja je dobila ime Cici Mici odveo sam kod veterinara koji je dugo lečio. I dan danas moram povremeno da je vodim na inekcije. Međutim, nekoliko nedelja posle njenog dolaska, na vrata mi je zakucala Komunalna policija i momci u plavom su mi rekli da me prijavio komšija zbog držanja životinje u zajedničkim prostorijama, odnosno u mom kućnom pragu, što nije dozvoljeno gradskim propisom o držanju kućnih ljubimaca. Objasnio sam da mačka nije moja, da nemam gde da je držim jer mi je kuća puna spasenih životinja koje je ne prihvataju“, kaže Stain.

Policajci su mu nakon toga napisali prekršajnu prijavu i otišli. Nakon nekoliko mjeseci stigao mu je poziv od sudije za prekršaje: „Na saslušanju sam postavio sudiji pitanje da li je stariji Krivični zakon Republike Srbije ili gradski propis. Dalje sam pitao da li se ubistvo životinje, koje je po zakonu kažnjivo s godinu dana zatvora, može izvršiti nečinjenjem. Na njegovo čuđenje sam odgovorio – a šta da me je taj isti komšija prijavio što mačku nisam nahranio, utoplio i izlečio zbog čega bi ona uginula? Da li bi mi tada sudio za ubistvo? Nisam dobio odgovor, ali sam dobio kaznu.“

On se pita šta je trebalo da uradi i kakav je smisao presude: „Imam pitanje za državu i njene mnogobrojne organe: kakvu poruku šaljete građanima, treba li da pomažemo nemoćnim životnjama ili da ih ubijamo? Nisam hteo da platim novčanu kaznu i ona je preinačena u tri dana zatvora. Ne mogu da verujem da se to zaista dešava! Mene je sudija osudila po zakonu, nemam primedbi na to. Međutim, u zaglavlju presude stoji pečat Ministarstva pravde. Zato i pitam javno − da li ljudi koji rade tamo i ministar znaju kako sudije brzo izriču kazne za pomoć životinjama, a predmeti koji sadrže najgora krivična dela ili se odugovlače na desetak godina ili zastarevaju.“