Za i protiv Googleove digitalizacije knjiga

Treba li knjige skenirati i na taj način ih približiti čitaocima? Da. Ima li para u javnim fondovima za taj posao? Ne. Treba li Googleu prepustiti da to plati i obavi? O tome danas i sutra odlučuje Evropska komisija?

Patrick Basen se mjesecima nalazio pod udarom kritike. Direktor biblioteke u Lyonu prošle godine zaključio je sporazum sa Googleom. Taj internet gigant dobio je pravo da za svoju biblioteku skenira 500.000 knjiga, od XV do XIX vijeka.

Protivnici dogovora biblioteke i Googlea strahuju da bi moglo doći do prevlasti američkog preduzeća, do monopolizacije, rasprodaje kulturnog dobra… Sve češće Basena pitaju, kako je on to uradio.

Direktor biblioteke je naime utanačio da digitalna dokumenta mogu da stoje i na njegovoj internet stranici. I – za to ne mora da plati. Inače, skeniranje knjige košta između 12 i 80 centi po stranici.

Sve se da regulisati?

Danas i sutra (7-8. 9.) Evropska komisija u Briselu razmatrat će argumente za i protiv. Osim toga, komesarka za medije Viviane Redding sastat će se sa predstavnicima Googlea, sa autorima i izdavačima. Ona se izjasnila za partnerstvo između preduzeća i javnog sektora:

„Samo jedan procenat knjiga u bibliotekama je digitalizovan. Ko će digitalizovati ostale knjige? Za to je potrebno mnogo novca. Riječ je o ogromnom zadatku za Evropu. A javni sektor to ne može da plati.“

I poslanica stranke Zelenih u evropskom parlamentu Helga Tripel zalaže se za skeniranje starih djela, kako bi ona postala dostupna velikom broju ljudi. Ali, šta je sa knjigama koje su se pojavile proteklih godina.

„Mogu se digitalizovati samo one stvari za koje se poštuje autorsko pravo. Naravno, u tom slučaju potrebno je zaključiti ugovore, sve se da regulisati.“

DW/radiosarajevo.ba