F.ckinfine za Radiosarajevo.ba: Idealista, emotivac, mazohista, cinik...

''Sve je ovo meni od mene'', ''Treća godina kako mi se sve nešto skupilo ovih dana'', ''Korisnik trenutno nije emotivno dostupan, molimo pokušajte kasnije'', ''Lepa fikcija lepo boli'', ''Odlično mi ne ide'', ''Jedva čekam, više jedva nego čekam''...

Facebook voli beogradskog ilustratora Marka Prokića, umjetničkog imen F.ckinfine, koji na svojoj stranici okuplja skoro 50 hiljada članova.

Njegovi radovi, nastali u hand lettering formi, poruke kroz ručno crtana slova koje Prokić ilustrira su, kako i sam kaže: proživljene i preživljene. To se upravo čini jednim od ključnih elemenata u gotovo nepodnošljivoj lakoći poistovjećivanja s autorovom jutarnjom mrzovoljnošću, eksplicitnom ili implicitnom melankolijom, osjećajima nedostajanja, dosade ili bolne svijesti o rutini svakodnevice. To su kratki, ali sadržajni, općeniti, ali određeni, smiješni, ali istovremeno i tužni otkucaji emotivnih i razumskih impulsa svakoga od nas.

FOTO: F.ckinfine, Facebook

Marko uoči svoje izložbe u Sarajevu, u razgovoru za portal Radiosarajevo.ba govori o svojoj inspiraciji, načinu izražavanja, crtanju osjećaja, romantici i univerzalnosti emocija...

Razgovarala: Lejla Čolak, Radiosarajevo.ba

Radiosarajevo.ba: Vaša je životna priča neobična – završili ste saobraćajni fakultet i tek onda shvatili "šta ne želite raditi u životu". Pitanje koje vam postavljaju uvijek, ali je nezaobilazno - otkud uopće ljubav prema ilustraciji i kako je zapravo nastao F.ckinfine?

F.ckinfine: Valjda kao i sve ostalo, desi se. Nekim čudnim putem je došlo do mene, malo je duže putovalo, ali bar je tu. 

FOTO: F.ckinfine, Facebook

Radiosarajevo.ba: Zašto ste odabrali upravo "hand lettering" kao formu izražavanja? Kako se to "crta" osjećaj?

F.ckinfine: Hand lettering je kao forma idealna da prenese osećaj, da ga nacrta na jedan malo direktniji način. Sva slova se pojave takva samo jednom, svaki drugi put su bar malo drugačija u svojoj nesigurnosti i lepoti, a jednako snažna da ispričaju priču na direktniji način od naslikanog.

Radiosarajevo.ba: Ko je F.ckinfine? Emotivac, cinik, idealista, mazohista? Sve skupa?

F.ckinfine: Opisali ste me. Ne znam, jedino još možda ludak da dodam. 

FOTO: F.ckinfine, Facebook

Radiosarajevo.ba: Pišete li poeziju?

F.ckinfine: Ne. Nisam dorastao tome. Biti pisac, poeta je ozbiljna disciplina koju nijedna novokomponovana spisateljica neće moći da devalvira. 

Radiosarajevo.ba: Šta je vaša najveća inspiracija? Kako nastaju radovi? Da li su svi vaši radovi posvećeni jednoj osobi i po čemu su to oni univerzalni?

F.ckinfine: Inspiracija su mi zamišljeni ili proživljeni trenuci, sebično posvećeni meni, kao svojevrsni dnevnik. Ljudi se prepoznaju u nekima, čuvaju i dele komade jer su identični njihovim, i to je potpuno u redu.

Radiosarajevo.ba: Šta je za vas romantika? Vaši su radovi dokaz da ona ne mora nužno biti bljutava i klišeizirana...

F.ckinfine: To mi je veliki kompliment, i hvala vam. Romantično je ono što na svoj, drugačiji način uspeš da preneseš kao emociju. Volim te najviše na svetu svakako nije to.  

FOTO: F.ckinfine, Facebook

Radiosarajevo.ba: Na Facebooku imate skoro 50 hiljada članova. Šta smatrate "tajnom" svog uspjeha? Šta su to ljudi prepoznali u vašem radu i načinu izražavanja?

F.ckinfine: Prepoznali su sebe. Ništa više i ništa manje. 

Radiosarajevo.ba: Kako komentirate pojavu Facebook stranica s radovima sličnima vašim, u formalnom smislu? (neki od njih su "Muzej sjebanosti", "Crni oblak", "Govorim tiho i nosim kredu sa sobom", "Jebovizija"...) Od vas je ipak sve "krenulo"... da li vam ovaj fenomen laska ili smeta?

F.ckinfine: Mnogo bih više voleo da pričamo o Vesni i Tamari Pešić i Nikoli Puzigaći na primer, o ideji, savršenoj tipografiji, likovnosti, originalnosti, stilu... čemu god hoćete. Ovako ću samo oćutati. 

FOTO: F.ckinfine, Facebook

Radiosarajevo.ba: Uskoro stižete i u Sarajevo (dobrodošli!). Koje ste sve gradove dosad posjetili sa svojom izložbom i gdje vam je bilo najljepše? Šta očekujete od izložbe u Sarajevu?

F.ckinfine: Hvala. Do sada su sa handletteringom bili Zagreb i Skoplje, slede Beč i Beograd. Svuda je bar po nečemu različito i to je ono što ga čini posebnim. Ljudi su isto sjajni svuda. A Sarajevu se radujem iz upravo tog razloga.