Koronavirus, ljetovanje i Jadran: Kako je sad na moru?

Student Mensur Pelinković živi u Ulcinju, a njegova porodica izdaje apartmane.

On kaže za BBC da im ljeto izgleda „kao rana jesen" po broju gostiju.

„Ovog jula, u Crnoj Gori je oktobar. To se najviše vidi na plažama i u novčanicima onih koji od turizma žive", navodi Mensur ne krijući razočaranje.

Prema podacima od 10. jula, Crna Gora bilježi pad turističkih posjeta za 92 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Gotovo polovina hotela ne radi, a u ovu doskoro „destinaciju bez korone" ne mogu da dođu gosti iz većine zemalja regiona, ali i Evropske unije, te su mnogi letovi otkazani.

„Najviše turista je uvek bilo iz Srbije. U ovo doba godine trebalo je da imamo više od 60 letova nedeljno samo između Beograda i Tivta. Tu treba dodati letove do Podgorice, pa letove iz Niša", kaže Mensur.

Na granici bi, kaže, trebalo da je gužva od autobusa i automobila, a na mjesto u vozu Beograd-Bar bi trebalo da se čeka danima. A ništa od toga.

„Ima veoma malo gostiju sa Zapada, nešto malo onih sa kosovskim dokumentima, ali to neće biti dovoljno da preživimo. Sada bi trebalo da u apartmanima imamo bar dvadesetak gostiju, a od početka leta smo imali dvoje i to na jedan vikend".

I ulice Kotora su puste, a sutomorske i budvanske plaže prazne, nema suncobrana i ležaljki, mnogi barovi ni ne rade.

„Jedno zaista tužno leto, a vreme je nikad lepše, ni pretoplo, a ni hladno. Ada Bojana je proglašena za zonu tišine, gostima ne bi više smetala glasna muzika, ali gostiju nema", dodaje Mensur.

Prazni apartmani, prazna pučina

Jedna od onih koja je uspela da ode na letovanje ove godine je Alice Jurak iz Zagreba.

Zahvaljujući činjenici da ne mora da prelazi granicu, tri sedmice je s porodicom provela na dalmatinskom ostrvu Šolta nadomak Splita. Za razliku od prethodnih godina, uz kupaće kostime, šešire i papuče - pakovali su i maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju..

„U Zagrebu je nekoliko dana pre nego ćemo otići na Šoltu opet došlo do porasta broja zaraženih i nisam se ni trenutka dvoumila treba li otići na more pogotovo kada sam pročitala podatak da od početka epidemije na Šolti nije bio zabeležen ni jedan slučaj zaraze Kovidom 19", kaže Alice u pisanoj izjavi za BBC.

Na ostrvu nije bilo nervoze, ali ni gostiju.

„Prvo što sam primetila je da su apartmani oko nas u (mestu) Nečujmu, koji su inače bili odlično popunjeni prethodnih godina, skoro svi prazni".

Prvih nekoliko dana bili su, kaže Alice, gotovo jedini gosti u apartmanskom naselju, ako se ne računaju vlasnici kuća za odmor i vikendaši koji dolaze iz Splita.

„Druga stvar, ono što je bilo lepo i nikad do sada viđeno, ali u isto vreme i pomalo zastrašujuće, bio je pogled na praznu morsku pučinu. Umesto uobičajene slike mora po kojem, kada god inače pogledam, plove jedrilice, jure gliseri, prolaze skupocene jahte, do zadnjeg vikenda u junu nije bilo za videti gotovo ni jednog plovila", kaže Alice.

Doza opreza je uvijek bila prisutna. Nosili su maske i rukavice i izbjegavali plaže s više kupača - išli su tamo gdje bi bili gotovo sami: "U kafićima i restoranima smo uvek sedali za sto koji bi bio malo izmaknut od ostatka gostiju jer kao što znamo - opreza nikad dosta."

Gosti razmaknuti na dva metra ili i više, kao i prazne plaže - slika je i na sjeveru Jadrana.

Puljanka Ira Milošević kaže u šali da je njen grad izgledao ljepše u nekom vijeku prije - tad je bar imao tramvaj - prvi tramvaj je Pula dobila 1904. kao centar pomorske baze austrougaraske mornarice, ali je vozio samo do 1934, kad je zamijenjen autobusima.

Propast

Istra, inače, je na pola prometa u odnosu na prošlu godinu. Među većim destinacijama u ovoj hrvatskoj županiji najbolje stoji Rovinj.

Italijani su ovde tradicionalno među najbrojnijim gostima, ali ove godine je njihov broj, upravo zbog koronavirusa, za dvije trećine manji nego 2019.  Od inostranih turista, najviše je Nijemaca.

Građani koji uz državljanstvo Srbije ili Bosne i Hercegovine imaju državljanstvo neke članice Evropske unije mogu kao i do sada da ulaze i borave u Hrvatskoj bez ograničenja, bez obzira odakle dolaze. Iako su granice iz epidemioloških razloga zatvorene za građane većine zemalja regiona, u Hrvatskoj je sredinom jula boravilo oko 5.000 turista iz Srbije i oko 11.000 iz Bosne i Hercegovine.

„Zatvaraju se hoteli, propadaju restorani i gasi ekonomija. Sve to da bismo se sačuvali od virusa od kojeg se ne možemo sačuvati i koji je isti sa obe strane granice", kaže Mensur Pelinković.

Više od 1.500 ljudi je u Crnoj Gori zaraženo od početka epidemije, ali je ova zemlja sedmicama bila bez novih slučajeva - sve do sredine juna: "Videćemo što će biti, izbori su nam 30. avgusta, možda od njih i ovde virus 'oslabi' kao u Srbiji. Ne verujem da nas politika i virusi mogu rastaviti na duži rok", kaže Mensur.