U spomen na Zdravka Grebu: Predavanje Sonje Biserko na temu 'Srpski svet'

Radiosarajevo.ba
U spomen na Zdravka Grebu: Predavanje Sonje Biserko na temu 'Srpski svet'
Anadolija / Sonja Biserko

Fondacija centar za javno pravo poziva na prvo predavanje sa diskusijom iz serije memorijalnih predavanja posvećenih prof. dr. Zdravku Grebi.

U četvrtak 10. februara 2022. godine, s početkom u 14:00 sati, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko govorit će na temu "Srpski svet i reakcije civilnog sektora"

Učešće u diskusiji i na predavanju je slobodno, a pristup je moguć putem Zoom-aplikacija i linka https://us06web.zoom.us/j/87483797160, Meeting ID: 874 8379 7160, s početkom u 14:00 sati.

U Zemaljskom muzeju BiH otvorena izložba "Monumental" fotografa Ziyaha Gafića i Tomasa van Hutrivea

U Zemaljskom muzeju BiH otvorena izložba "Monumental" fotografa Ziyaha Gafića i Tomasa van Hutrivea

Sonja Biserko je osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i njegova je predsjednica. Od sredine sedamdesetih do početka rata radila je u jugoslovenskoj diplomaciji, od čega više od pet godina kao predstavnica u organizacijama Ujedinjenih nacija. Tu je karijeru okončala 1991. godine kada je podnijela ostavku zbog nezadovoljstva politikom Slobodana Miloševića. Organizatorica je više konferencija o raspletu jugoslovenske krize i o ratnim zločinima u „jugoslovenskom ratu“. Uspostavljala je dijalog između Srbije i Albanaca sve do kosovskog rata. Od 2004. vodi Helsinški odbor za ljudska prava i simbolizira otpor nacionalizmu, velikodržavlju i povredama ljudskih prava. Odlikuje je visoko kultiviran jezik i stil komunikacije, objektivnost, zavidna informiranost i stručnost.

Rezime predavanja

"Srbija nije prihvatila poraz u ratovima devedesetih i gubitak teritorija na koje još uvek pretendira. Kako su se međunarodne okolnosti nakon devedesetih značajno mijenjale – od dominacije SAD do urušavanja međunarodnog poretka i njegovih vrijednosti – srpske elite takoreći nesmetano sistematski i sveobuhvatno pripremaju teren za integraciju srpskog naroda drugim sredstvima.

Prvi važan dokument koji je usvojila skupština Srbije je 'Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu' (2011), prije svega Srba u regionu. Drugi dokument je 'Povelja o srpskom kulturnom prostoru' (2019) sličan onom ruskom iz 2007 kada je osnovan državni fond Ruski svet. Nije prvi put da se prekogranično kulturno jedinstvo završava separatizmom (Gruzija i Ukrajina) u skladu sa tradicionalnim aspiracijama.

„Srpski svet“ se kao termin se javlja 2013. godine i taj koncept ima i podršku određenih međunarodnih krugova (suverenisti, autoritarci) čak i u okviru u EU. Geopolitički vakuum koji je Jugoslavija kao „jedinstven faktor ravnoteže“ ostavila iza sebe još uvijek nije izbalansiran i upravo u tom vakumu Srbija pokušava da indukuje rekompoziciju Balkana i realizuje dominantnu poziciju u regionu čime ga konstantno destabilizuje. U tome ima podršku svih elita uključujući i znatni dio civilnog sektora. To se posebno očitovalo u odnosu prema Kosovu kada je tokom tzv. unutrašnjeg dijaloga većina zauzela stav da Kosovo treba da ostane zamrznuti konflikt u očekivanju pogodnog trenutka za njegovu podelu. Rusko nastojanje da se nametne kao ravnopravni partner SAD-u zaoštrilo je krizu na Balkanu i do kraja iskristalisalo teritorijalne aspiracije Srbije", napisala je Sonja Biserko.

Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.

/ Najčitanije

/ Povezano

/ Najnovije