Balkan: Omladina u strahu – da li se školuju uzalud?

Ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju podržava  67 posto mladih, dok 33 posto su protiv. Oni koji žele da BiH postane članicom EU rekli su da bi se to moglo desiti 2020. ili 2050. Pri tome uviđaju da taj put ide veoma sporo i da se ne provode reforme koje EU zahtjeva da bi standard života u BiH bio bolji zbog političkih nesuglasica u zemlji , izjavila je Irma Zulić, koordinatorica projekta "Plan Balkans: Europolitan"  u okviru kojeg je od 9. maja do 9. juna provedeno online istraživanje o percepcijama, stavovima i iskustvima mladih zapadnog Balkana o Evropskoj uniji.

Zulić u razgovoru za agenciju Fena istaknula je da većina od ukupno 180 ispitanika sa područja zapadnog Balkana smatra da njihova zemlja treba ući u Evropsku uniju, odnosno jedna petina nije dala podršku EU. To, ističe, pokazuje da mladi iz BiH smatraju isto što i Evropska komisija uporno govori da se „BiH kreće od nikakvog do ograničenog napretka“.

Kao glavne izazove za Evropsku uniju mladi navode nezaposlenost, preveliku administraciju, birokratiju, nedostatak demokratije, nacionalizam i rasizam.

Ideju Evrope 63 posto mladih zapadnog Balkana percipiraju kao kulturnu različitost, jer su „svjesni da postoje te kulturne različitosti u Evropi, ali istovremeno ne smatraju da su to negativne stvari, već upravo da mogu da nešto nauče od drugih kultura“. Pri asocijacijama koje su ispitanici navodili pri samoj pomisli na EU bilo je malo nelogičnosti kaže poput „Eurovizije, koja nema nikakve veze sa Evropskom unijom“, dok su druge asocijacije bile zadovoljavajuće kao Brisel, Šengenski sistem, evropski identitet, multikulturalnost, neoliberalizam itd.“

„To je pokazatelj stanja stvari onakve kakve jesu. Velika je nezaposlenost generalno među mladima u EU, a u zemljama Balkana ta nezaposlenost je konstanta već godinama. Većina mladih koje smo intervjuisali bili su studenti, koji su istakli zabrinutost da li će uopće u struci moći naći posao, pitajući se da li se školuju uzalud. Također, prevelika administracija svakodnevno im stvara teret, a birokratiju vide kao jednu od velikih prepreka pri ulasku njihove zemlje u EU - navodi Zulić.

Među ispitanicima njih 45 posto smatra da je dobro informisano o Evropskoj uniji o kojoj imaju saznanja iz medija (67 posto), iz nevladinih organizacija (64 posto), 52 posto iz evropskih institucija, a ostali izvori informisanja o EU su im univerziteti, neformalna edukacija, ljetne škole i lično istraživanje. Ovi postoci govore „koliko mediji kreiraju mišljenje ne samo mladih nego uopće javnosti o pitanjima Evropske unije i na koji način mediji izvještavaju da li su subjektivni, objektivni ili pak pod uticajem političkih stranaka.

„To će u buduće uticati kako će mladi misliti o EU, pri čemu se vidi da civilni sektor postaje sve bitniji. Internet portali i društvene mreže također postaju sve važnije u kreiranju mišljenja omladine.“

Odgovarajući na pitanje koja su to postignuća EU, 83 posto ispitanika smatra da je to sloboda kretanja, ljudi, roba i usluga unutar EU, više od 60 posto navodi mir i sigurnost, dok oko 50 posto mladih tvrdi da je razmjena studenata ono što je dobro u EU. „Kao prvo postignuće mladi navode slobodu kretanja jer prilikom odlaska van granica svoje zemlje vide svoje vršnjake, kojima se školovanje u raznim zemljama Evrope priznaje, dok se njima na primjer jedna godina školovanja u Rimu ne priznaje i moraju polagati određene predmete.“

S obzirom na historiju smatra da je za BiH posebno važno da kao pozitivnost EU njeni građani vide mir i sigurnost.

U smislu učešća mladih u političkom životu svoje zemlje, 86 posto ih je izašlo na neke od izbora u posljednje tri godine. Interesantno je da pod učešćem u politici smatraju ako su bili potpisnici peticija (87 posto) ili radeći za nevladine organizacije (85 posto), ili ipak iskazujući svoje mišljenje na internetskim diskusijama i forumima (71 posto). 

"Plan Balkans: Europolitan" je projekt četvero mladih ljudi iz BiH i Srbije, članova FutureLab Europe programa. Ovaj program podržava deset fondacija iz Evrope s ciljem obrazovanja budućih mladih lidera odnosno da svake godine 30 mladih ljudi učestvuje u raznim panel diskusijama na akademiji u Briselu.