Aleksandar Šiljković: Dobra fotografija ima nedovršenu priču

Portal Radiosarajevo.ba, u saradnji s portalomFotografija.ba, otvara ciklus intervjua s mladim fotografima i fotografkinjama iz Bosne i Hercegovine. Cilj nam je predstaviti široj javnosti neafirmirane i manje afirmirane fotografe, čiji radovi zaista vrijede, i od koji se može očekivati samo napredak i uspjesi.

Ove sedmice razgovaramo sa Aleksandrom Šiljkovićem, iz Banja Luke.

Otkad i zašto se baviš fotografijom? Je li to samo hobi ili profesionalni angažman?
Vrlo „zarazan“ hobi: 2009. godine počeo sam spontano da „slikam“ kamerom mobilnog telefona, nakon što sam gledao dokumentarac o Patti Smith, „Dream of Life“. Naime, u tom filmu Patti Smith fotografiše Polaroid kamerom i to me je podsjetilo na djetinjstvo i naš porodični „Polaroid“, koji još uvijek čuvam. Fotografije koje sam snimao mobilnim telefonom bile su slabog tehničkog kvaliteta, ali su, po meni, između ostalog, baš i zbog te tehničke nesavršenosti, „hvatale“ emociju blisku emociji polaroid fotografije i u to sam se momentalno zaljubio. Inače, sebe smatram fotorekreativcem, nikako „pravim“ fotografom. U protekle četiri godine učestvovao sam na nekoliko grupnih izložbi i moje su „mobilne fotografije“ bile izlagane u Njujorku, Berlinu, Sarajevu, Zagrebu, Banjaluci...

Dvije moje fotografije bile su među izabranim fotografijama na takmičenju Internet portala EYE’EM, koji promoviše mobilnu fotografiju i bile su izložene u galerijama u New Yorku i Berlinu. Jedna fotografija bila je među 40 odabranih na prvom izboru Fotografije godine BiH 2010, koju je organizovao portal Fotografija.ba, a u januaru ove godine učestvovao sam, sa pet fotografija, na grupnoj izložbi „Osam“, koja je bila održana u Sarajevu. Sve u svemu, za mene je to lijepa satisfakcija i podstrek za dalji rad...

Volim američku fotografiju

Imaš li uzore u svome radu? Cijeniš li naročito nekog fotografa?
Ne, nemam direktne uzore i inspiraciju crpim, bukvalno, iz svega. Recimo iz omota ploča. Fotografija fiće, koja se zove “Vremenski putnici” je omaž Azrinom albumu “Filigranski pločnici”, odnosno fotografiji Mije Vesovića, koja se nalazi na omotu te ploče. Volim američku fotografiju, pa me u tom smilu inspirišu fotografi poput Alfreda Stieglitza, Paula Stranda, Minora Whitea, ili savremeni fotografi poput Williama Egglestona, Stephena Shorea, Leea Friedlandera... Kao što rekoh, inspirišu me i stari polaroidni snimci, koji su odavno izgubili boje, kadrovi iz filmova Džima Džarmuša, Vima Vendersa ili Larsa fon Trira..., džoging, vožnja biciklom, dobra knjiga...

Šta je za tebe dobra fotografija?
Dobra fotografija treba da izazove emociju i, ako je moguće, da ima „otvorenu“ priču, odnosno poticaj, da ja, kao gledalac, tu „otvorenu“, nedovršenu, priču mogu sam sebi da „dopričam“. Nekad je dovoljno da na fotografiji bude prikazan samo fragment nečega, od čega ja onda, u svojoj glavi, „sklopim“ kompletnu priču. Po mom mišljenju, suština dobre fotografije je u jednostavnosti. U fotografiji, isto kao i u životu, stvari treba pojednostaviti koliko god je to moguće.

Šta bi želio fotografisati a do sada nisi mogao ili stigao?
Nikad ne idem ciljano na određeni motiv. Motivi me, uglavnom, sami pronalaze. Bar ja to tako doživljavam. U fotografiji me zanima spontanost i doživljavam je, prvenstveno, kao bilježenje trenutnih emocija i „unutrašnjih pejsaža“. Fotografije nastaju u momentima kada se psiha “preslika” na konkretan prizor.

Jesi li se okušao u analognoj fotografiji?
Ne, do sada nisam imao priliku, ali bih, baš, volio...

Autoportret

Instagram hvata duh starih fotografija

Šta misliš o Instagramu?
Instagram je odlična aplikacija za mobilnu fotografiju i veoma je rado koristim. Ona mi daje još veću slobodu i mobilnost, jer fotografiju odmah obradim na „licu mjesta“ i, ako želim, mogu je istog trenutka publikovati na Internetu... Instagram filteri divno hvataju duh starih fotografija i meni je, zbog toga, veoma drag. Međutim, Instagram neće pomoći loše kadriranoj fotografiji, kao što to mnogi misle...

Kakva je naša domaća fotografska scena?
Ne mogu da tvrdim da dobro poznajem stanje na domaćoj foto sceni. Sudeći po fotografijama koje vidim na portalu Fotografija.ba, mogu reći da ima dosta mladih i talentovanih fotografa za koje „vrijeme radi“... Nadam se da će uspjeti u svojim ambicijama i želim im sve najbolje...  

Koje/a ime/na domaće fotografske scene bi izdvojio?
Sa prostora nekadašnje SFRJ, to su Milomir Kovačević Strašni, Boris Cvjetanović, Stanko Abadžić, Brana Tomić...

Anja Zebić: Instagram je nepotreban kraj Photoshopa