Uputstva za život koja su i dalje na cijeni: Učite od stoika

Iako su živeli u starom vijeku, stoici su razmišljali o problemima koji jednako muče čovjeka 21. vijeka. Tražili su načine da se dođe do mira, ispunjenja i sreće, do jednostavnih uputstava za život.

Šta bi možda trebalo da naučite od stoika, njihovog osnivača Zenona i sljedbenika Hrizipa, Seneke, Epikteta?

Smatra se da su iskreni stoici bili mirni i nepokolebljivi koji spoljašnje neprilike i probleme podnose spokojno, bez uznemiravanja i nerviranja (’stoikos’ – miran, ravnodušan, neuzbudljiv). ’Stoički’ podnositi život i sve što vas u svakom danu sačeka, naučili bi vas ovi filozofi. ’Makar vas u vodu i vatru bacali ili čerečili, na krst razapinjali, stoički podnosite nedaće’, rekli bi. I bili su mišljenja da je jedini način da se pobijede bol i nevolje je da se stoički podnose, piše Bizlife.rs.

I u njihovo vrijeme bili su izuzetno poštovani zbog visokih moralnih standarda. Cijenili su vrline razumnost, pravednost i umjerenost, savjetovali su da se živi u skladu sa prirodom i sopstvenim razumom i da se snažno suprotstavlja impulsima koje stvaraju strast, mržnja, strah, bol. ’Blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima’, i to bi rekli.

Stoici nisu sebe promovisali riječima, već djelima.

Za čovjeka je najviše dobro ’slobodna duša’ koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini. On treba da njeguje vrline razuma i da se trudi da ne bude rob svog tijela, već da tijelo bude sluga njegovom razumu.

U bogatstvu, položaju ili slavi, čovjek može da uživa i da se za sve to veže, ali za stoike sve je to u životu stvar sreće, slučajnosti ili sudbine. Bogatstvo, slava ili položaj ne zavise od samog čovjeka i zato treba biti prema takvim životnim okolnostima ravnodušan. Jedino što je u vlasti čovjeka je briga o vlastitoj vrlini i to je jedino važno. Ali, stoik neće odbaciti sve ove udobnosti, ali ih isto tako neće smatrati za najvišu vrijednost već će u njima umjereno uživati. Seneka je inače bio jedan od najbogatijih ljudi svog doba.

Stoici bi vam rekli i da je dobro da razmišljate ovako: ’Šta je najgore što može da se desi?’. Kada svoju životnu situaciju uporedite sa mnogo gorom, shvatit ćete da vam i nije toliko loše. Išli bi i u surovu krajnost – zamislite samo da izgubite najvoljenije ili stvari koje vam najviše znače. Tada mnogo više cijenite ono što imate i na tome treba da budete zahvalni.

„Kada ste ljuti“, kaže Seneka,“preokrenite svoju ljutnju u suprotno – naterajte sebe da opustite lice, snizite ton, smekšajte glas, hodajte mirno i vaše će se spoljašnje stanje prenijeti i na unutrašnje“.

I savremeni psiholozi podržavaju ideje stoika da treba povremeno sebi ’ukinuti’ svakodnevna zadovoljstva kako bismo ih više cijenili kada im se vratimo. Ovako se vježbaju volja i samodisciplina i postaje se jači i čvršći i zida se snažan karakter. (Preskočite omiljen kolač uz omiljenu kafu na nekoliko dana, a zatim im se vratite.)

I kada napravite pogrešan potez, oprostite sebi i vratite se na ’stazu’. Probajte ponovo. Nema razloga da padate u očaj i da sebe prekorijevate. Svaki pad i povratak znači da učite i da sebi radite dobro.