Niskotarifne kompanije oživjele još jedan aerodrom u regionu

Linije održavaju avioni niskobudžetnih kompanija koje pojedine letove na akciji naplaćuju i po 5 evra.

Avionima mađarskog Wizz Aira iz Niša se može letjeti u Malmö, Bazel, Memingen, Eindhoven i Dortmund, dok irski Ryanair vozi putnike u Berlin, Bratislavu, Düsseldorf i Milano Bergamo.

Ovim letovima raduju se mladi jer, kako kažu, za manje od 100 eura mogu da provedu nekoliko dana u Evropi i to uz uračunato noćenje u hostelu.

Ipak, najčešći putnici su radnici u dijaspori.

"Da postoji linija do Niša čula sam od prijatelja u Berlinu i, evo, prvi put sam tako došla. Povratnu kartu sam kupila za 30 evra, pa autobus košta 180 evra. Sada još samo pola sata autobusom do Aleksinca i eto me kod kuće", kaže Snežana Božović koja 10 godina živi u Berlinu. 

Kako kažu u upravi aerodroma, iz Niša uglavnom lete građani s juga i istoka Srbije koji su ranije koristili prištinski, sofijski, temišvarski ili skopski aerodrom, a često ima i putnika iz Makedonije i Bugarske.

Svima njima će od 2. aprila dva puta nedeljno na raspolaganju biti i let do Züricha, jer u Niš dolazi švajcarska nacionalna kompanija Swiss.

"Swiss je ukinuo liniju iz Skoplja i Sarajeva, smanjio broj letova iz Zagreba, a otvara u Nišu jer je prepoznao da će među putnicima biti dosta žitelja Kosova", kaže direktor niškog aerodroma Vladica Đurđanović.

Da je privlačenje avio-kompanija u Niš dobar potez pokazalo se čim je na njemu uspostavljen redovan saobraćaj.

Za 11 meseci ove godine preko niškog aerodroma letjelo je 103.438 putnika, a Đurđanović procenjuje da će ih u 2017. godini biti više od 300.000. Ono što je doprinijelo oživljavanju ovog aerodroma su, objašnjava direktor, komercijalni ugovori sa svim kompanijama koje plaćaju taksu od 3 evra po putniku.

"Pravilo na manjim aerodromima, na primjer u Tuzli, Osijeku, Zadru, Skoplju, Puli, pa i Sofiji je da se letovi subvencionišu na ime razvoja turizma, ali taj model se pokazao kao neefikasan jer sve dok kompanija dobija subvenciju, ona će letjeti, kad prestanete da subvencioniše, ona odlazi", objašnjava Đurđanović.

Naplaćivanje takse, čak i najniže u regionu, jeste način da aerodrom i kompanije dijele rizik, jer im dobit direktno zavisi od broja putnika. 

Ako broj putnika nastavi da se povećava, aerodrom će uz maksimalna ulaganja, procenjuje Đurđanović, moći da opsluži do pola miliona ljudi godišnje, dok bi za veći broj, dodaje on, bila potrebna rekonstrukcija terminalne zgrade.

Važnom pogodnošću ovog aerodroma smatra i geografski položaj koji, osim putničkom, posebno pogoduje kargo saobraćaju u okviru kog je u oktobru Turkish Cargo otvorio redovnu liniju.