Zašto je Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Bosne i Hercegovine?

Energetska zajednica pokrenula je postupak protiv Bosne i Hercegovine zbog kršenja njenih propisa.

Naime, naša zemlja je odobrila nastavak rada bloka 4 Termoelektrane Tuzla i bloka 5 Termoelektrane Kakanj čiji je vijek trajanja istekao, dok u međuvremenu nisu modernizovani sistemi zaštite od onečišćenja.

U zvaničnim institucijama kažu da obavijest o pokretanju postupka nisu dobili, a eksperti iz oblasti energetike i zaštite okoliša da je teško bilo šta brzo uraditi u ovom trenutku.

Gašenje bloka 4 Termoelektrane Tuzla i bloka 5 Termoelektrane Kakanj predviđeno je Nacionalnim planom o smanjenju emisija štetnih plinova iz 2015. godine.

Zbog sigurnosti snabdijevanja električnom energijom, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je na prijedlog Elektroprivrede BiH ove godine odobrila nastavak njihovog rada što je u suprotnosti sa propisima Energetske zajednice na koje se obavezala i naša zemlja.

"Radi se o tome da smo mi kao država preuzeli obavezu da zaštitimo zdravlje naših građana tako što ćemo stare blokove ugasiti, stare blokove koji zagađuju više nego što je to dozvoljeno ili u njih ugraditi postrojenja, odnosno mjere za smanjenje zagađenja da bi zaštitili zdravlje naših građana", govori za BHRT Denis Žiško, koordinator programa energija i klimatske promjene centra u BiH.

Posljednjih godina u više zemalja su pokrenute prethodno ugašene termoelektrane.

Poljska je 2020. godine izgradila čak pet termoenergetskih blokova. U javnosti se pojavilo pitanje zbog čega je Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Bosne i Hercegovine, ali ne i drugih zemalja koje ponovo pokreću stare termoelektrane ili grade nove blokove.

"Mi imamo stare Termoelektrane koje su odradile četiri puta više sati nego što su trebale sa ogromnim emisijama prašine, ugljen dioksida, sumpor dioksida, azotnih oksida i za vašu informaciju jedna komparacija sa Belhatovim koja je jedna od najvećih termoelektrana u Europi, 5 hiljada megavata instalisane snage, duplo više nego sve naše termoelektrane zajedno. Njen ekološki otisak je znatno manji zbog toga što imaju savremene blokove", komentira prof. dr. Zvjezdan Karadžin, profesor okolinske sigurnosti na RGGF Univerziteta u Tuzli.

Ekspert iz oblasti energetike, prof. dr. Mirza Kušljugić kaže da je pravno gledano Energetska zajednica imala obavezu pokrenuti ovaj postupak protiv Bosne i Hercegovine s obzirom na to da je nastavkom rada spornih blokova prekršena i Direktiva o velikim ložištima.

"Sada, kada se ne zna šta će biti sa nastavkom izgradnje bloka 7, treba razmišljati o ubrzanom djelovanju", kaže Kušljugić, te dodaje:

"Neophodno je napraviti strategiju kao što je trenutno pravi i Europska unija, po meni, ubrzane dekarbonizacije i ubrzane izgradnje obnovljivih izvora energije uz zadržavanje pogonske spremnosti postojećih blokova i uz ekološku sanaciju u periodu koji je neophodan da bismo tranziciju mogli da vodimo da ne dođemo do problema sa sigurnošću snadbijevanja."

Odgovor na pitanje šta će uraditi u slučaju postupka Energetske zajednice protiv Bosne i Hercegovine nismo dobili od nadležnih iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, odnosno Ministarstva energetike i rudarstva FBiH. U Elektroprivredi BiH su nam rekli da zvaničnu obavijest o pokrenutom postupku nisu dobili.