Stubovi EU

Ugovorom iz Maastrichta Evropska zajednica postala je Evropska unija, zajednica evropskih država, koja se od tada simbolično predstavlja kao krov koji stoji na tri stuba. Takva simbolika, zapravo, trojaku strukturu međudržavnih odnosa zemalja članica Evropske unije, što će reći da svaki stub predstavlja jednu širu oblast nadležnosti EU.

Prvi stub
Prvi stub savremene Evropske unije predstavljaju: Evropska zajednica (prije se nazivala Evropska ekonomska zajednica – EEZ), Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM) i Evropska zajednica za ugalj i čelik, koja je 2002. godine prestala postojati. Nadležnosti koje podrazumijeva prvi stub su:

• Carinsku zajednicu i jedinstveno tržište

• Zajedničku poljoprivrednu politiku

• Trgovinsku politiku

• Strukturalnu politiku

• EU državljanstvo

• Obrazovanje i kulturu

• Transevropsku mrežu

• Zaštitu potrošača

• Zdravlje

• Istraživanje i životnu sredinu

• Socijalnu politiku

• Politiku azila

• Vanjske granice

• Imigracionu politiku

Drugi stub
Drugi stub čine zajednička vanjska i sigurnosna politika, pri čemu vanjska politika obuhvata:

• Koordinaciju zajedničkih stavova i mjera,

• Očuvanje mira,

• Ljudska prava,

• Demokratiju,

• Pomoć zemljama-nečlanicama.

S druge strane, politika sigurnosti obuhvata:

• Razoružanje

• Finansijski aspekt odbrane

• Dugoročni okvir evropske sigurnosti

Treći stub
Saradnje država u unutarnjim poslovima kao i saradnja u pravosuđu predstavljaju treći stub Evropske unije. Treći stub, ustvari, podrazumijeva sljedeće oblasti i nadležnosti:

• Saradnja među pravnim institucijama na polju građanskog i krivičnog prava

• Saradnja policije

• Borba protiv rasizma i ksenofobije

• Borba protiv trgovine drogama i oružjem

• Borba protiv organiziranog kriminala,

• Borba protiv terorizma,

• Borba protiv kriminalnih radnji protiv dece i trgovine ljudima

Tako predstavljena Evropa rezultat je prebacivanja nadležnosti u oblastima imigracije, azila i viza s trećeg stuba na prvi, odnosno na Evropsku zajednicu, što je rezultat Ugovora iz Amsterdama iz 1997. godine.

Kako funkcionište sistem stubova
Sistem stubova prvenstveno znači razliku u nivou ovlaštenja i mogućnosti samostalnog odlučivanja država članica. Prvi stub je, gledano iz takvog ugla, nadnacionalnog karaktera, što znači da jedna država članica po nekom pitanju koje je u okvirima prvog stuba može biti i preglasana, a izglasana odluka je obavezujuća i za nju. Pravne norme donošene na nivou Unije, kroz nadležnosti Prvog stuba, automatski i dio zakona svih zemalja članica, te u nacionalnom pravu imaju hijerarhijski veću važnost od nacionalnog prava. Međutim, u druga dva stuba takvog obilježja nadnacionalnosti skoro da i nema, jer tamo je glavni proces donošenja odluka međudržavna saradnja i pregovor. To, na prvom mjestu, znači da Evropska unije ne može neku zemlju u oblastima, primjerice, sigurnosti, spoljne politike i odbrane, prisiliti neku zemlju članicu da djeluje onako kako Unija hoće. Ipak, sve odluke iz pomenutih i sličnih oblasti, donose se jednoglasno u tijelima Evropske unije, a poslije na zemljama članicama ostaje da te i takve odluke prihvate ili ne.

Evropska unija uređena na principu tri stuba trebala bi prestati postojati kada bude punovažana Ustavni ugovor, odnosno Lisabonski sporazum iz 2007. godine. Ipak zadržat će se različit stepen ograničenja nacionalnih ovlaštenja, jer će se, posebno u pitanjima iz sadašnjeg drugog stuba i dalje odlučivati jednoglasno. Promijenit će se i nosilac pravnog subjektiviteta. Naime, danas Evropska Unija nije pravno lice, a obje zajednice jesu. Ustavni ugovor ukida subjektivitet zajednicama i dodjeljuje ga Uniji, čime ona postaje subjekat međunarodnog prava sa jačim identitetom na međunarodnoj sceni.