Održana Sarajevska akcija za E-novine

Sarajevska akcija za simboličnu pomoć E-novinama, započeta spontano i bez velikih ambicija, svojim uspjehom je iznenadila organizatore. Cafe Balkan sinoć nije bio dovoljno velik da primi sve ljude koji su došli da na svoj način podrže akciju. Kolege novinari, mlađa ekipa koja je redovna u ovom cafeu, ali i pripadnici generacije naših mama i tata skupili su se već prije 20.00h i sav prodajni materijal, majice, cekeri, naljepnice, fanzini, prodat je u roku od sat vremena. Licitacija knjige Lamije Begagić prošla je također uspješno, uprkos tome što je pola tiraža – dakle dva komada – neko ukrao. U Sarajevo je povodom ovog događaja stigla skoro polovina redakcije E-novina: glavni urednik Petar Luković, njegov zamjenik Tomislav Marković i novinarka Žarka Radoje. Petar Luković je u obraćanju prisutnima rekao da je ovo prva slična akcija za koju je on čuo – da se za neki medij organizuje akcija podrške i pomoći – u drugoj državi.

Za RadioSarajevo, Luković je rekao šta im znači ovakva vrsta podrške i koja im je strategija za dalji opstanak E-novina.

E-novine su jedinstven portal na prostoru bivše Jugoslavije, jednako ga čitaju svi – Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska. Šta vam znači podrška iz cijele regije?

Odmah moram da kažem – nemamo podršku iz cijele regije. Ako uzmemo Bermudski trougao Hrvatska – Bosna – Srbija, u tom trouglu imamo dve katete i hipotenuzu, a hipotenuza je Bosna, dok je od dve katete ova srpska najkraća. I po čitanosti i po uticaju u Bosni imamo najviše i naravno da mi je užasno drago da se ovo baš dešava u Sarajevu. Imam ja i svoje lične razloge - već je postalo opšte mesto to koliko ja volim Sarajevo. Ta moja ljubav svakako nije bezuslovna, slepa ni fatalna, ali je tu decenijama.

Ova vrsta podrške izaziva neku vrstu sentimentalnosti iako mi kao medij nismo ni patetični ni sentimentalni. Jednostavno je super vidjeti da te ljudi tako vole i podržavaju, ljudi iz druge države. Prvi put u svojoj karijeri, koja je stvarno dugačka, prvi put sam zaista sretan kad vidim ko su nam čitaoci. E-novine imaju najbolje čitaoce na svetu. U svim drugim medijima u kojima sam radio čitaoci su se otprilike mogli podeliti na jednak način: jedan deo je dobar, jedan deo problematičan, ostatak lud, ali ovde je količina normalnog sveta abnormalna, naročito za naše prostore.

Da, čini se kao da su ljudi iz tog balkanskog Bermudskog trougla jedva dočekali da se takav medij pojavi i nahrupili na njega.

Mislim da je razlog što smo mi antifašistički medij, antinacionalistički medij, a treće mislim da je važan faktor i naša politika da budemo protiv svih. Naši prijatelji, autori iz Bosne pišu protiv stvari koje se dešavaju ovde, ljudi iz Hrvatskse pišu protiv stvari koje se dešavaju tamo, mi iz Srbije protiv naših. Meni je uvek bilo glupo da ljudima u Srbiji pišem o nečemu što se dešava tamo negde, mislim da je važno pisati o internim problemima, a oko sebe smo okupili autore, naše prijatelje, koji teže istoj stvari. Osim toga, poslednjih meseci autori E-novina pišu na prijateljskoj osnovi, a ne za pare i to opet stvara jedan specifičan efekat. A za naš najveći uspeh smatram to što smo uspeli da preživimo zahvaljujući čitaocima. Nisu to neke ogromne sume, naravno, ali uspeli smo da njima pokrijemo osnovne troškove, poplaćamo račune. Kad imaš takve čitaoce onda ništa nije teško.

Nismo ni mi savršeni, naravno. Naša redakcija je mala, često ne stignemo da pokrijemo sve što bismo hteli, a radimo u Beogradu, u okruženju koje nije prijateljsko prema našoj programskoj politici i sve to je dovoljno teško i bez finansijskih poteškoća. Mi smo u Srbiji neka vrsta crne ovce.

U beogradu se vjerovatno ne bi moglo desiti da budete nominovani za neku nagradu poput Počasnog građanina.

Mora da se šališ. Prvenstveno, ne postoji nikakva politička partija koja bi stala uz nas, ne postoji nikakav tajkun ni ne-tajkun, ne postoji advertising agencija koja bi stala iza nas, pa čak ni NGO koji bi stao iza nas. Ali kad ostaneš tako sam, čak i bez formalne podrške bilo koga, onda prorade neki drugi mehanizmi, naljutiš se pa radiš i kažeš „preživeću po svaku cenu“. To je moguće jer je ekipa koja čini redakciju E-novina – sa nekog drugog sveta, te ljude ne zanima domovina, patriotizam i svi ti dosadni i prežvakani pojmovi koji se nameću kao vrednost. Drago mi je da postoje mladi ljudi koji razmišljaju tako i s njima je onda moguće održavati ovakav medij.

Osim toga, mi imamo principe koji su potpuno u neskladu s novinarstvom – pre svega, ne postoji obektivno novinarstvo, ne postoji druga strana, nikakve nas činjenice iz njihovog profašističkog repertoara ne interesuju, ne dopuštamo nikakav govor mržnje sa strane desnice. Jednostavno – desničari, fanatici, razni ludaci – toga nema kod nas. Taj portal je neka vrsta našeg malog ostrva gde se obraćamo nekom normalnom svetu, ljudima kojima je preostalo još malo zdravog razuma. To je isto tako mesto gde takvi ljudi mogu da vide da ima još normalnih – brojka od 170.000 jedinstvenih posetioca mesečno je impresivna brojka za medij kakav su E-novine.

Koji je dalji plan za opstanak E-novina, šta je sa idejom dobrovoljne pretplate?

Dobrovoljna pretplata je samo jedan od elemenata, a u narednom periodu ćemo pokušati da radimo neke projekte, da vežemo portal s nečim, da se udružimo još s nekim portalima, da apliciramo pred Međunarodnom zajednicom preko tema koje obrađujemo, ratni zločini isl., pa da vidimo šta možemo tako da uradimo. Kad smo uspeli da preživimo prethodnih par meseci, mislim da ćemo da preživimo.











tamara, radiosarajevo.ba
foto: Edin Tuzlak