'Kanjon' kroz koji je tekla rokenrol istorija (FOTO+VIDEO)

Lorel kanjon nije preterano interesantan na prvi pogled - nekoliko skromnih bungalova i drvenih baraka sa ponekom vilom koja je videla bolje dane kada je ovaj kvart bio vikend naselje holivudskih zvezda nemog filma. Pa ipak, iz ovog šumovitog kanjona krenula je muzička revolucija koja će promeniti popularnu kulturu.

Tekst bez intervencija, objavljen u našoj rubrici Šta drugi pišu, preuzimamo sa B92.net.

Ljudi poput Dejvida Krosbija i Grejama Neša radili su ovde na svojoj muzici (u neki slučajevima čak stvorili nove žanrove poput folk roka ili kantri roka) u gotovo potpunoj anonimnosti tokom šezdesetih i sedamdesetih, na mestu gde niko nije dolazio osim onih koji su tu živeli.

Danas, prizori i zvuci kanjona "uhvaćeni" su i sa uskih serpentina prebačeni u Gremi muzej u centru Los Anđelesa na izložbi "Kalifornija sanja: Zvuci Lorel kanjona 1965-1977".

Izložba muzike, memorabilije i fotografija nudi posetiocima gotovo sve, od sećanja na Džeksona Brauna do rukom pisanih stihova Frenka Zape i Grema Parsonsa, piše AP. Tu su i kratki snimci benda Turtles, muzika grupa The Eagles i The Doors i fotografije brojnih muzičara poput one na kojoj Džoni Mičel svira u zanosu, okružena prirodom.

Cilj izložbe je, kaže kustos, izvršni direktor Gremi muzeja, Bob Santeli, da dokumentuje jedan od najznačajnijih i najzanemarenijih trenutaka u istoriji popularne muzike. 

Dok su mediji pratili renesansu folk muzike koju je pokrenuo Bob Dilan u Grinič vilidžu ranih šezdesetih i psihodeličnu scenu Hajt Ešbri distrikta u San Francisku nekoliko godina kasnije, muzičari koji su radili u Lorel kanjonu, kaže Santeli, uradili su mnogo, mnogo više.

Oni su, kaže Santeli, pokrenuli nekoliko novih muzičkih žanrova uključujući i opušteni, losanđeleski pokret okrenut kantautorima koji je procvetao sa dolaskom Braunija, Džoni Mičel, Džejmsa Tejlora i drugih.

Iako se brda kanjona izdižu iznad holivudskog Sanset stripa i mnogobrojnih muzičkih klubova i studija, danas ovaj kraj ima samo jednu prodavnicu i putevi su toliko uski da njima može da prođe samo jedan automobil. 

To je olakšalo članovima Byrdsa da eksperimentišu neometano dok su stvarali prvi istinski folk rok album u istoriji muzike Mr. Tambourine Man. 

U blizini je i Džim Morison stvarao muziku koja će sastav The Doors učiniti večitim, a Zapa je kombinovao svoje neoklasične aranžmane u urušenoj vili čiji je vlasnik nekada bio Tom Miks, zvezda nemog filma. 

Iz kuće na Lukaut mauntin putu Mičel je crpela inspiraciju za album "Ladies of the Canyon" dok je njen tadašnji dečko Neš učinio besmrtnom skromnu kuću koju su delili u pesmi "Our House", za koju mnogi kažu da je njegova najlepša.

I grupa The Eagles pisala je tu. Don Henli, Glen Frej i Džej Di Suder su sedeli za klavirom i sastavljali Desperado, kaže rok fotograf Henri Dilc koji je nekada živeo u Lorel kanjonu. Njegove fotografije dobile su ceo zid na izložbi. 

Na njima je Linda Ronstat, Nil Jang kao i Neš, Stiven Stils i Krosbi koji sede na tremu jedne od kuća. Upravo ta fotografija izabrana je za naslovnu stranu njihovog prvog albuma Crosby, Stills and Nash. 

Trio, koji su osnovali prvu takozvanu supergrupu rokenrola, prvi put se sastao u drugoj kući u kanjonu u kojoj je živeva Kes Eliot iz benda The Mamas & the Papas. 

Razlog zašto su svi ovi muzičari živeli u Lorel kanjonu a ne u Parizu u drugoj polovini XX veka je jednostavan, kaže Mark Volman iz Turtlesa. 

"Bilo je jeftino, a i muzičari su jeftini", kaže Volman koji je za 280 dolara mesečno iznajmljivao kuću 1965. sa Ričijem Farejem. "Muzičari su živeli ovde jer u to vreme muzičari nisu zarađivali a i kad jesu, izdavače kuće su ih potkradale".

Vremenom, muzičari su počeli da zarađuju i preselili su se iz kanjona u susedstva koja imaju više od jedne radnje i gde ulice imaju trotoar. 

"Znate šta se dešava", kaže Dilc koji se preselio u dolinu San Fernando. "Oženite se, dobijete decu. A kad dobijete decu morate da se spustite niz brdo gde su škole i rođendanske zabave i supermarketi". 

U međuvremenu, istorija kanjona privukla je nove generacije bogatih koji su istisnuli siromašne muzičare. Sada se čak i skromne kuće u kojima su nekada živeli Volman ili Farej prodaju za milion dolara ili više. 

"Ali Lorel kenjon je bio više od scene. Bio je stanje uma", kaže Santeli. Do kraja novembra to stanje uma živeće na drugom spratu Gremi muzeja.