Sjajni Frenkie uoči nastupa s Filharmonijom: Ne bih za sebe rekao da sam muzičar

"Ja ne bih za sebe rekao da sam muzičar, ne znam čitati note. Moj posao je da pišem tekstove i uživo da ih izvedem, a za to imam talent." 

Ovako o svom daru govori Adnan Hamidović Frenkie, jedan od najcjenjenijih repera u regiji, zaštitni znak tuzlanske urbane scene i trenutno jedan od najprodavanijih muzičkih izdanaka naše zemlje. 

Odakle takva skromnost? Frenkie je, naime, učinio velik korak u karijeri, najavivši zajednički nastup sa Sarajevskom filharmonijom. Njegovo pojavljivanje na sceni uz dirigenta Gianlucu Marciana, pred rasprodanom dvoranom Narodnog pozorišta u Sarajevu, dio je dokumentarca Soul Train koji se ovih dana snima na različitim lokacijama u BiH, a posvećen je Frenkieju i bh. hip-hopu. 

Intervju koji je Frenkie uoči koncerta dao portalu Radiosarajevo.ba bit će i sastavni dio dokumentarca, a u nastavku pročitajte prvi dio razgovora. 

Razgovarala: Vesna Andree Zaimović, Radiosarajevo.ba 

Radiosarajevo.ba: Kako je uopće došlo do suradnje sa Sarajevskom filharmonijom? 

Frenkie: Jednog dana mi smo sjeli uz nekoliko piva i razmišljali s kim bi bilo zanimljivo da radim, s kim još nisam radio, da bude zanimljivo meni, a i slušateljima. Ovo je dio jednog većeg projekta koji radim ove godine, a to je da nastupim s muzičarima s kojima nisam ranije imao priliku svirati, a uvijek sam htio. Razmišljali smo o sarajevskoj pop-rock sceni. Svi mi, izvođači i bendovi, međusobno se znamo i ima divnih kombinacija koje bi trebale nekada da se čuju, ali kad smo se sjetili Sarajevske filharmonije, to je bilo na prvu. Izazov je, a vjerujem da će super zvučati.

Radiosarajevo.ba: A da nije bilo tog piva na početku? 

Frenkie: Da nije bilo piva, vjerovatno ne bi došlo do tako dobre ideje (smijeh)... šalim se. Brainstormali smo i ideja je divna, a mogu najaviti da će biti još zanimljivih suradnji.

Radiosarajevo.ba: Kakvi su prvi utisci nakon boravka na sceni s dirigentom i orkestrom? 

Frenkie: Oduševljen sam i imam ogromnu tremu, Jednostavno, imam poštovanje prema instituciji, prema Filharmoniji. Bojao sam se kako će zvučati jedan urbani, jednostavni pop žanr uz takav orkestar. Imao sam ranije bend i imam iskustvo kako je biti s instrumentima na bini, ali ovo je mnogo veći nivo. 

Radiosarajevo.ba: Da li si do sada imao ikakvo iskustvo sa simfonijskom muzikom? Da li si išao na koncerte, slušao klasičnu muziku? 

Frenkie: Iskreno, ne. ono što smo u školi slušali i jedino kada putujemo slušamo šta nam pada pod ruke. Ja zapravo za sebe ne mogu reći da sam muzičar, ne znam čitati note. Moj posao je da pišem tekstove i uživo da ih izvedem, a za to imam talent. Mislim da je to prepoznala i Filharmonija jer su mi otvorili vrata i to mi je jedno od najvećih priznanja do sada. 

Radiosarajevo.ba: U tom smislu me zanima zvučno iskustvo. Kada stojiš na sceni, a iza tebe desno su violine, lijevo čela i basovi, a iza leđa duvači... kakve su tvoje zvučne impresije? 

Frenkie: Kad smo počeli razgovore s Filharmonijom, ja sam odmah pitao ima li bubanj. Meni je bubanj najvažniji, prva orijentacija kad pratim ritam. Oni su skinuli moju pjesmu Noćna smjena, ritam je nepromijenjen tako da sam se prvo koncentrirao na bubanj. Ali kad čujem sav taj orkestar iza sebe, to je zaista moćan osjećaj. 

Radiosarajevo.ba: Filharmonija trenutno ima četiri muzičara na udaraljkama, jesu li mogli zamijeniti programirani ritam? 

Frenkie: Ma jesu, naravno. Živa svirka je meni omiljena, ali to iskustvo koje sam imao s bendom sam morao prekinuti jednostavno iz tehničkih razloga. I s Edom Majkom smo imali iskustvo s bendom - to je jednostavno druga energija. Klasični hip-hop je uvijek bio DJ, MC, mikrofon i to je to. I jedno i drugo ima svoje čari, ali ovo s Filharmonijom će biti nešto posebno. 

Radiosarajevo.ba: Kakav će biti outfit? 

Frenkie: Outfit će biti u skladu s događajem - imat ću frak, leptir-mašnu... samo ću na nogama ostaviti tene, kao detalj.

Radiosarajevo.ba: Kad sam razgovarala s direktoricom Filharmonije Samrom Gulamović o fenomenu Frenkie i ulasku hip-hopa u koncertnu dvoranu, rekla mi je da to i njima mnogo znači, s obzirom na to da na taj način zaista žele pokazati svoju otvorenost prema publici. 

Frenkie: Kao što sam rekao, za mene je veliko priznanje to što ću nastupiti s Filharmonijom. Ali i za njih je to plus poen. Čuo sam da su karte rasprodane, pretpostavljam da će biti mnogo mladih ljudi. Kada razgovaram sa svojim prijateljima, svi misle da je Filharmonija nešto sveto, ali da tamo idu stariji ljudi. Mnogima nije baš zanimljivo da sjede i slučaju koncert sat vremena. Na ovaj način može se pokazati druga slika i zašto ovako nešto ne bi preraslo u tradiciju, da svakih, recimo, dva mjeseca s orkestrom nastupi neki urbani izvođač. Razgovarali smo, zamišljali, kako bi to bilo da Dubioza svira uz Filharmoniju. To je praksa koja je na Zapadu prisutna već dosta vremena, a evo, počinje i kod nas...

Drugi dio intervjua čitajte sutra.