Osjećanja i sjećanja na Margitu Stefanović

Književnica Lidija Nikolić već neko vrijeme u gradovima širom bivše Jugoslavije promoviše svoje djelo 'Osećanja. O. Sećanja'. Riječ je o monumentalnom umjetničkom poduhvatu koji se, na više od pet stotina stranica, bavi životom i umjetnošću Margite Stefanović, klavijaturistice kultnog beogradskog benda Ekatarina velika (EKV).

Autorica knjige govori o razlozima zbog kojih se odlučila napisati knjigu o Magi, njenom životu, odnosu sa Milanom Mladenovićem, prijemu knjige kod publike i brojnim drugim temama.

Razgovarao: Đorđe Krajišnik za Dane (tekst preuzet uz dozvolu autora)

'Ti ćeš znati šta s ovim da uradiš!'

Prije svega, želim Vas pitati otkuda potreba da se napiše knjiga o Margiti Stefanović? Dakle, šta je to što Vas je pored bliskog prijateljstva sa Magi vodilo ka tom cilju?

Nikolić: Godinama se bavim pisanjem, ali i pored toga, dugo nakon Margitine smrti nisam osećala potrebu da pišem knjigu o njoj. Razmišljala sam često o tome da bi trebalo objaviti delove njenih dnevnika koje mi je u dva maha ostavljala na čuvanje uz napomenu: ''Ti ćeš znati šta s ovim da uradiš!''

Ali s obzirom na to da većina njenih dnevnika, u izvornom obliku, predstavlja izuzetno umetničko delo u književnom, likovnom i dizajnerskom smislu, činilo mi se nemogućim sačuvati autentičnost u štampanom vidu i dočarati javnosti njihovu istinsku vrednost.

Naravno, knjiga teži i nekim višim ciljevima i umetničkim dometima, te prevazilazi ličnu ispovest i pojedinačnu sudbinu, baveći se univerzalnim pitanjima i večnim temama književnosti i života.

Onda se, šest godina nakon Margitinog odlaska, pojavila knjiga koja je čitav njen život svela na uživanje droge, AIDS i njeno tobožnje tumačenje pesama EKV-a kao narkomanskih. Na promociji te knjige izgovorila sam besedu koja se uskoro našla na internetu i izazvala mnoštvo komentara čija je suština bila podstrek da ja napišem knjigu o Magi kakvu ona, kao izuzetan umetnik i čovek, zaslužuje.

''Ako ne uradite to, zajedno s vama, nestaće i sve te uspomene!'', tako je glasila opomena koja me je pokrenula da započnem trogodišnji rad na knjizi. Sam naslov ukazuje da okosnicu čine moja osećanja i sećanja na Magi koja se prepliću, u složenoj kompoziciji ove knjige, sa dnevničkim zabeleškama i dokumentarnim materijalom iz njene zaostavštine.

Sitnice koje čine život

Knjiga sadrži i neke do sada javnosti nepoznate elemente života ove velike umjetnice. Koliko je ona, po Vašem mišljenju, doprinijela boljem razumijevanju Magi i svega što je ona bila?

Nikolić: Moja knjiga se prevashodno i bavi nepoznatim stranama Margitinog života i ličnosti, od njene druge godine kada smo se upoznale, pa sve do smrti. To su naizgled banalni detalji i doživljaji – sitnice koje čine život, ali koje često najbolje oslikavaju suštinu stvari i u kojima se najvernije ogleda naša duša.

Činilo mi se besmislenim da iznosim podatke koji su svima poznati ili da prezentujem fotografije koje se mogu videti svuda na Internetu. Stoga sam se odlučila da ponudim čitaocima dosad nepoznat dokumentarni materijal – oko 150 dosad neobjavljenih fotografija i još isto toliko ilustracija koje se sastoje od Margitinih izvanrednih crteža, priča, pisama, citata, prevoda pesama, rukopisa...

Reakcije dosadašnjih čitalaca kazuju da sam uspela u nameri da čitav Margitin život i delo obasjam novom, drugačijom svetlošću i obogatim mnoštvom novih saznanja koja podstiču ljude na novu vrstu vrednovanja.

Ono što je bilo zamagljeno – sada je jasnije, ono što se prećutkivalo – izrečeno je, ono što se osuđivalo – sada se prašta... Ravnodušnost je zamenila grižnja savesti, laži su ustuknule pred istinom, neznanje je ozarila radost razumevanja... Margita sada od toga ništa nema, ali mi imamo nauk za budućnost...

Knjiga je do sada predstavljena u nekoliko bivših jugoslovenskih republika (Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj), a stigla je i do više zemalja u svijetu... Kako publika doživljava ono što ste uradili?

Nikolić: Ni u najsmelijim snovima nisam mogla pomisliti da će knjiga, kao i monodrama koju sam po njoj napravila i do sada 15 puta izvela, biti tako dobro prihvaćene. Za godinu dana, koliko je proteklo od pojave prvog izdanja, preko hiljadu ljudi izrazilo je putem pisama, mailova, poruka, usmenih komentara, interneta ili novinskih članaka, svoje divljenje i zahvalnost za ovu knjigu.

Proglašena je knjigom godine na osnovu ankete Politike; ocenjena kao 'remek-delo impresivnog dizajna'; 'velika i važna knjiga', 'odvažno i hrabro delo', zahvaljujući 'tragu istine koji ostavlja' i 'iskrenosti kao osnovu prave umetnosti'.

Međutim, postoje i drugačija viđenja onoga što sam uradila, zasnovana verovatno samo na površnom prelistavanju knjige. Na osnovu toga, donet je sud da je knjiga Osećanja.O.Sećanja 'zbirka bizarnih detalja iz života Margite Stefanović', koja može 'poslužiti samo kao lična Biblija autorke'; još samo 'jedna runda nekrofilije za precenjeni bend EKV'; 'svođenje jednog nesrećnog života na Severinin pornić', sa ciljem korišćenja prijateljstva za 'ostvarivanje materijalne dobiti', a moj scenski prikaz – izraz 'patetičnog idolopoklonstva kao vrsta psihoterapije'.

Ovakvo mišljenje izneli su nedavno javno neki novinari i muzički kritičari, a reči podrške, odobravanja i pohvale za svoje delo dobila sam od poznatih umetnika i cenjenih javnih ličnosti: novinara, kritičara i pisca Pece Popovića, glumca Svetozara Cvetkovića, reditelja Miloša Radovića, pisca i fotografa Zorice Bajin-Đukanović, glumice Rade Đuričin, istoričara umetnosti Dejana Radovanovića, muzičara Zorana Predina, novinara Ivane Višković, Nebojše Krivokuće i Ivana Bećkovića, kao i Srđana Vejvode, autora brojnih fotografija u knjizi. Isti takav sud brojnih čitalaca čija imena javnosti ništa ne znače, meni je podjednako značajan.

Poznato je da je Margita Stefanović bila, uz Ivu Pogorelića, jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih pijanista. Čuven je taj njen ples po klavijaturi. Kako je Magi tumačila činjenicu da je svoju pijanističku karijeru podredila rock 'n' rollu?

Nikolić: Njenu pijanističku karijeru osujetila je majka tako što joj nije dozvolila da ode u Rusiju na poziv profesora Timakina u vreme kad je to učinio Pogorelić, a potom joj nije dala da se upiše na muzičku Akademiju.

S obzirom da je muzika bila njena sudbina, našla je načina da se njome bavi na drugi način, pošto je prethodno ispunila majci želju i završila studije arhitekture. Nikada se zbog toga nije pokajala, o čemu svedoče izjave koje je davala u intervjuima i zabeleške iz njenih dnevnika: ''Jer šta bih radila bez muzike? Bila bih savršena supruga, savršeni arhitekta, savršena majka i – nesrećna žena.''

Za cjelokupnu generaciju kojoj je Margita Stefanović pripadala vežu se neke fatumske i tragične priče. Šta je to što je, budući da ste bili jako bliski i sa Magi, a i budući da pripadate toj generaciji, to što je na takav način obilježilo tu generaciju?

Nikolić: Margita je rečima ''Imati i nemati'' koje je uvek iznova ispisivala, čak i u čitulji ocu, izrazila suštinu lične tragedije i tragedije čitave generacije, aludirajući na jevrejsku kletvu ''Dabogda imao, pa nemao.''

Ono što smo imali, zbrisalo je novo vreme koje nije više pridavalo značaj stvarima koje su nama bile dragocene ni cenilo vrednosti koje su za nas bile suštinske. U njemu su, između ostalog, umetnici počeli da zavise od ljudi poput organizatora prvih koncerata EKV-a koga je Magi ovekovečila kao ''referenta za kulturu u crvenoj majci La Costa, bez padeža (…) Ali, sve teškoće padaju u vodu na koncertu. Vreme pred koncert je vreme bez vrednosti. Sve pre i posle ne sadrži ništa ljudsko i ništa od životnih ubeđenja, principa, ponosa i svega sa čime sam odrasla i bez čega ne mogu da živim.''

'Bolesni snovi o moći...'

Kako je Margita Stefanović doživljavala Jugoslaviju i šta je u poimanju jugoslovenske novotalasne generacije bila ta zemlja? Koliko su njen raspad i rat koji je potom uslijedio uticali na njen život? Zapravo, koliko se u svemu onome što se desilo toj generaciji prelama sudbina zemlje koja je potonula?

Nikolić: Zapisi u njenim dnevnicima najbolje svedoče o tome koliko su i nju i čitavu generaciju pogodili rat i raspad Jugoslavije: ''Nemam zemlju, zastavu, predsednika, ličnu kartu… Imam svesku… I par sagovornika…(…) Govorim, mislim i pišem na jeziku koji više ne postoji…(…) Sve je manje perspektive 'ovde', a i više ne znam šta je to 'ovde'. Zemlje u kojoj sam se rodila, u kojoj sam se igrala, u kojoj sam odrasla – više nema. NEMA. Kraj.''

Javnosti je poznato da je EKV bio jednim svojim dijelom, zahvaljujući Milanu, jako vezan za Sarajevo. Da li znate kako je Magi reagovala na ono što se tokom rata dešavalo ovom gradu?

Nikolić: Za nju su podjednako bolni bili svi tragični događaji koji su se odvijali na ovim prostorima… Poslužiću se opet njenim rečima koje je u to vreme zabeležila: ''Bolesni snovi o moći, protežu se, eto, i na naše dane. Horror. Srbi Hrvate, Hrvati Muslimane, Muslimani Srbe. svi gladni i uplašeni jer zemlja u kojoj su se rodili više NE POSTOJI.''

Specifičan je odnos koji su njegovali Margita i Milan. Često se o njemu govori kao o jednoj intuitivnoj i po svemu posebnoj vezi, nekom višem kosmičkom jedinstvu koje se ogledalo u zajedničkom stvaranju i praćenju. Šta nam možete reći o tome? Kako je funkcionisao taj odnos?

Nikolić: Kako je rekao Kahlil Gibran, Margitin omiljeni pesnik, ''ljubav ne zna svoje dubine dok ne dođe čas rastanka''. Dok su još bili skupa na ovome svetu, bilo je ponekad nesuglasica i neprijatnosti, sve do trenutka dok ne počnu da sviraju. Na polju muzike su besprekorno funkcionisali. Ali veličina i značaj te povezanosti, otkrio se Margiti tek po Milanovom odlasku.

Tražila je utehu u radu, snimajući CD 'Ti si sav moj bol', nemoćna da se oslobodi njegovog 'prisustva'... O toj povezanosti koja je prekoračila i granicu smrti, svedoče zapisi poput ovog: ''Juče mi se ponovo javio neprepoznatljiv i poznat. Obraća se srcu direktno. Još uvek me je strah sa njim. U sebi.''