Milovan Stojanović, kuhar Josipa Broza Tita: Kako sam skuhao historiju?

Milovan Mića Stojanović, kuhar Josipa Broza Tita od 1956. do 1980, napisao je knjigu intrigantnog naslova: „Kako sam skuvao istoriju”. Knjiga prati njegov životni put i niz događaja uz predsjednika Jugoslavije. 

Stojanović je rođen 29. juna 1935. u Cestinu kod manastira Kamenac. Kao dijete je ostao bez roditelja, pa je živio u domu za nezbrinutu djecu. Ugostiteljsku, majstorsku i višu kuharsku školu završio je u Beogradu, gdje i sada živi sa porodicom. 

U braku s Radmilom, kuharicom, ima sinove Petra (43), advokata, i Milana (42), vlasnika „Mićine kuhinje” u Zemunu, i ćerku Milicu (32), farmaceuta, a od njih petoro unučadi. 

U razgovoru za Politiku Stojanović priča o tome kako je postao Titov kuhar, o navikama porodice Broz, ali i o poznatim posjetiocima koje pamti.

Tita je, kaže, upoznao 'preko smuđa': "Uoči proslave 29. novembra 1956. u dvoru, u Krunskoj ulici, u Beogradu, na pečenom smuđu napravio sam dekoraciju grba Jugoslavije. Konobar je to odneo u Titov kabinet, a kad se vratio rekao mi je da se javim predsedniku. Na moje „Dobar dan, predsedniče”, Tito mi je odgovorio sa: „Dobar dan, umetniče.” Pitao me je kako se zovem, odakle sam... Od tada sam za njega bio samo Mića."

Stojanović priča da Tito niko nije mogao Titu narediti šta da jede: "Doktor Vlada mi je rekao da Titu, kome je operisana žuč, ne pečem celo jaje, već samo belance. I ja sam to učinio. Dogodilo se to u Plavom vozu. Ali, Tito je s tanjirom došao u kuhinju i pitao me: „Boga mu, Mićo, šta je ovo?” Kad sam mu objasnio, on mi je rekao: „Neka ovo jede doktor, a ti meni napravi pravu kajganu i to sa čvarcima”, prisjeća se Stojanović u razgovoru za Politiku. 

"Nikad doktoru, ni bilo kome drugom, nisam odao Tita da je, na primer, jeo tu kajganu sa žumancetom i čvarcima i tako nešto što mu je bilo zabranjeno. Ni s Titom o tome nisam pričao. To je, spontano, bio naš prećutni dogovor, naša tajna, zbog koje sam posebno ponosan", kaže on.

Stojanović je sa Titom mnogo putovao, bio je njegov kuhar i na Brijunima i u Plavom vozu.

"Tito je u kratkim pantalonama i majici išao na plažu kroz kuhinju. Tad bi zatražio da mu, na dasci, nasečem malo pršute ili kobasicu i uz „ živeli” popio viski i otišao na plažu. Redovno me je pitao: „Da li si nešto popio?” I uvek je sačekao moj odgovor."

Kako je nastala Karađorđeva šnicla?

Za Jovanku, Stojanović kaže da jedno vrijeme nije posjećivala kuhinju: "Bila je vrlo uzdržana do dolaska izvesne Bebe, koja ju je učila ženskim veštinama: kako da se obuče, našminka, ponaša... Posle toga je češće dolazila i u kuhinju sa po nekim pitanjem o hrani, a ponekad je volela da popije malo pivo."

Tito je primao mnoge goste, a Stojanović, kaže, je o njima tražio samo jedan podatak – šta ne jedu: "Potom sam pripremao i nudio sve drugo. Tada sam došao na ideju da osmislim jela i dam im srpska imena. Osmislio sam i krstio bar 100 jela koja su, po imenima, posvećena našim krajevima, vladarima, piscima... Na primer: Karađorđeva šnicla, koja je prvi put napravljena 1956. u restoranu „Golf” u Beogradu, pa oplenačke palačinke..." 

Od gostiju posebno pamti Indiru Gandi, cara Hajla Selasija, Leonida Brežnjeva, kraljicu Elizabetu, Muamera el Gadafija, Elizabetu Tejlor, Ričarda Bartona, Sofiju Loren, Džona D. Rokfelera, Žiskara D’Estena, Ričarda Niksona, dodaje u razgovoru za Politiku.

Stojanović je Josipa Broza Tita posljednji put vidio nekoliko mjeseci pred smrt: "Novu 1980. dočekali smo u Karađorđevu. Imao je probleme sa krvnim sudovima nogu. Lekari su mu propisali laku hranu. Ali, uzimao je samo po nekoliko kašika supe.Poslednji put sam ga video 3. januara kad je otputovao u Ljubljanu, gde je 4. maja 1980. umro."