Ivan Čolović: Patriotizam je drugo ime za zločin i nasilje (INTERVJU)

Problem huligana, njihove povezanosti sa desničarskim i nacističkim organizacijama u Srbiji opet se prelio na ulice Beograda, samo godinu dana od poslednjih nereda. Nasilje na ulicama glavnog grada skoro da je postalo konstanta, a vlasti, sem najave obračuna sa desničarskim organizacijama, nisu uradile ništa da bi to sprečile. Sve što je urađeno skoro pa da nije vredno pomena. Mediji i političari koji su krivicu prebacili na organizatore Parade ponosa, sramotne poruke vrhovnika SPC koji otvoreno izražavaju mržnju prema LGBT osobama, građani koji šute. O huliganima, njihovoj upotrebi u političke svrhe, pozadini i posledicama nasilja na ulicama Beograda razgovarali smo sa etnologom i političkim antropologom Ivanom Čolovićem.

Muževan i drčan podmladak

Kako tumačite poslednji haos na ulicama Beograda i Đenove? Država je pre godinu dana obećala da će zabraniti desničarske grupe, no vidimo da se s tim ništa nije desilo.
Čolović: Mogu da govorim samo o onome što svi znamo i vidimo. Nemam neka dodatna obaveštenja, nemam neki dodatni izvor informacija koji bi mi rekao šta se događa iza scene, ko vuče konce, ko organizuje i režira ono što na sceni vidimo, ko sprečava sud da zabrani desničarske grupe, kao što je obećao da će učiniti. Ali mogu da skrenem pažnju na neke stvari koje su svi videli, ali im nisu pridali važnost koju, po mom mišljenju, one zaslužuju. Na primer, kad su se ne tako davno neki navijači „Partizana“ ostrvili na novinarku Brankicu Stanković, pretili joj da će proći kao Slavko Ćuruvija, i pokazivali šta će s njom uraditi šutirajući i šamarajući veliku plastičnu lutku, izgleda da niko nije primetio da su oni tom prilikom imali u rukama još jedan simbol – veliku sliku cara Dušana. A, po mom mišljenju, ta slika je ključ za razumevanje cele scene nasilje. Ona pokazuje da to nasilje nije bilo haos, nije bilo slepo, nije bilo ludo, nego teror s takoreći patriotskim i revolucionarnim motivom, da se bije i ubija u ime srpskih careva i slavne srpske tradicije.

U medijima se huligani opet nazivaju decom, neshvaćenim klincima koji su istraumirani od postratnog društva. Koliko je štetna relativizacija i šta ona sama po sebi donosi u ovakvim slučajevima?
Čolović: Čuo sam i ja: Pa to su deca, klinci, dečaci... Mogu da prihvatim taj lament nad sudbinom mladih duša, ali samo ako on znači osudu onih koji njima manipulišu – i roditelja, koji sad liju krokodilsk suze, „one gorke suze posle“, kako bi rekao Srđa Popović – kao da nisu imali pojma šta njihova dečica rade na ulici. U stvari, bojim se da su mnogi od njih ponosni što im je podmladak tako muževan i drčan.

Šta je bio razlog haosa koji je napravljen u Italiji? Da li još uvek imamo posla sa navijačima ratnicima?
Čolović: Razlog je politički marketing, politička promocija desnog ekstremizma. To je objasnio jedan od političkih komesara ove ekspedicije ekstremne desnice u Italiju. On je, kako čitam u novinama, izjavio da je stadion u Đenovi „idealno mesto da prikažemo naše stavove, koji su potpuno politički“ i da u Beogradu vlada diktatura, koja im ne dozvoljava da se iskažu. Objasnio je da su on i drugi srpski spajdermeni nacionalisti, a nikako - ne daj bože! – nacisti, i da oni samo ne žele Srbiju u Evropskoj uniji i Kosovo van Srbije. Nema sumnje da se on, govoreći tako, nada da će naići na razumevanje u Italiji, domovini jednog njemu bliskog nacionalističkog revolucionarnog pokreta. A možda se nada da će dobiti status političkog zatvorenika, žrtve demokratskog terora u Srbiji.

Nepromijenjeno stanje

Da li su se i na koji način promenile tzv. navijačke grupe od početka devedesetih do danas. Za šta i kome su služile tada a kome danas?
Čolović: Nisu se mnogo promenile. I ove današnje skupine, kao i one od pre dvadeset godina, sebe vide kao patriote i navijanje koriste da to pokažu, da se kao takvi istaknu. I u tome uspevaju, kao i nihovi prethodnici. Pre dvadeset godina je sve ono što navijači huligani inače rade: tučnjava, izazivanje nereda, sukobi sa policijom, vređanje protivnika ponuđeno i prihvaćeno kao legitimni oblik ispoljavanja ljubavi prema narodu, ili tačnije rečeno, oblik legitimne mržnje prema navodnim neprijateljima i izdajnicima. (...)

Kontinuitet između navijača od pre dvadeset godina i ovih danas je vidljiv i u velikom poštovanju koje mladi spajdermeni imaju prema starijima, onima koji su učestvovali u bitkama za nacionalnu stvar pre dvadeset godina, na stadionima i na ratištu. O njima se govori kao o prvoborcima, slavnim precima, svetim ratnicima, čiji primer treba slediti. Evo šta piše na sajtu jedne grupe navijača Partizana iz Šapca: „Prva ekipa šabačkih Grobara odlazi na front braneći Srpstvo i veru svetosavsku, shodno svojoj ultradesničarskoj političkoj opredeljenosti, i tako ostavlja prostora za novi talas fanova koji bez obzira na društvene i socijalne trzavice nastavlja svetu tradiciju svojih prethodnika“.

Huligani se, videli smo, identifikuju sa Kosovom, crkvom, porodicom. U realnosti na čemu grade svoj identitet?
Čolović: Na zaklinjanju u te svetinje. Neko će reći da ih oni zloupotrebljavaju. To je samo delimično tačno. Tačno je utoliko što monopol na upotrebu i rukovanje svetinjama nacije imaju drugi, takozvani umereni nacionalisti, pa su ovi pretendenti na ulogu čuvara svetinja osujećeni. Ali, s druge strane, nasilje koje ekstremisti koriste u borbi za naciju, porodicu, tradiciju, crkvu i druge stvari koje su na srcu i finim nacionalistima, potpuno je na svom mestu, ono je samo logična konsekvenca nacionalističke ideologije. Huligani koji mlate i ubijaju u ime nacije pokazuju logičnu posledicu, pravu istinu nacionalizma, da on ne ide bez nasilja, bez strasne mržnje prema neprijatelju. To je njegov jezik I umereni i ovi ekstremi njime govore, s tim što su ovi drugi direktniji, brutalniji, otvoreniji, što para uši finih nacionalista, koji bi samo da slušaju lirski slogan o Kosovu kao srcu Srbije, i ne žele da prihvate da se uz njega logično vezuju slogani „Smrt pederima!“ „Nož, žica Srebrenica“ i njima slični.

Kada budem stari đedo ja

Imamo slične probleme u svim bivšim zemljama SFRJ koje još nisu raskrstile sa prošlošću i nemaju uređen državni i društveni sistem. U BiH se recimo navijači sukobljavaju kada igraju npr. Turska i Srbija ili Hrvatska, Mostar je u derbiju uvek u poluvanrednom stanju. Problem huligana, iako malo manji, ima i Hrvatska. U svim tim zemljama huligani su usko vezani sa političkim prilikama.
Čolović: Da, svuda su oni problem i taj problem je utoliko veći što se oni svuda preporučuju kao politički relevantna i respektabilna snaga. Svuda nude desnici svoje usluge, svuda se trude da pokažu da oni nisu neki asocijalni, apolitični tipovi koji prosto luduju, koji besmisleno ruše i razbijaju sve oko sebe, nego sila s kojom država mora da računa. Oni svuda nude sebe kao bolje čuvare vrednosti od institucija društva, kao jedine prave čuvare časti. Tako se – „Čuvari časti“ - zove jedna grupa navijača „Partizana“, neka vrsta grobarskog senata, jer je čine stariji navijači.

Najveće navijačke skupine u Hrvatskoj imaju koordinacioni odbor koji organizuje zajedničke akcije, s ciljem da se pokaže lojalnost navijača hrvatskoj državi i naciji. Tako je taj odbor ove godine organizovao akciju "Hrvatski navijači Vukovaru", kojom prilikom su hiljade navijača obišli Memorijalno groblje žrtava prethodnog rata u tom gradu i, kako piše na sajtu jedne od navijačkih skupina, „odali počast Vukovaru, simbolu stradanja i stvaranje Hrvatske“. I oni žele time da se nametnu kao moralni faktor koji je spreman da se obračuna sa nedovoljno budnim čuvarima nacionalnog dostojanstva, zbog čeka tamošnja policija takve patriotske skupove posebno obezbeđuje.

I navijači podgoričke Budućnosti, koji se tobože mangupski zovu Varvari, zapravo se trude da na svom sajtu pokažu da su rodoljubi privrženi svojoj zemlji i nacionalnoj kulturi, odnosno Crnoj Gori i Njegošu. Na sajtu ovih rodoljubivih Varvara ima i nekoliko njihovih pesama, koje pokazuju veliku sličnost sa poezijom drugih navijačkih skupina, onih kojima je zajednički bivši hs jezik, s tim što se ovde u zajednički kliše ubacuju specifične nacionalne teme. Tako, na jednoj strani, čitamo:

Kada budem stari đedo ja
pričaću svim unucima
jednom kada ja sam bio mlad
mrzio sam sa banjice rad
i razbijo pičke ciganske
pa jebao kurve grobarske
uništav'o face pandurske
i pjevao pjesme Varvarske

A onda, pored toga, i ove rodoljubive stihove:

Majko naša Crna Goro sve što si nam dala ti,
ja sam dao Varvarima i svojoj Budućnosti.
Budućnost, Budućnost, crnogorski tim,
Vladika sa Lovćena ponosi se s njim.

Udio crkve

Kako gledate na ulogu SPC u svemu ovome? Imali smo situaciju da sveštenici predvode deo demonstranata u nedelju.
Čolović: Simpatija je, reklo bi se, obostrana. Navijači huligani u Srbiji vole danas da se predstavljaju kao pobožni mladi ljudi, u Srbiji, kao pravoslavnci, vernici. Jedan vođa navijača Zvezde rekao je nedavno da 90% navijača ima duboko religiozan osećaj u sebi. On je izneo i podatak da je od ruskih navijača saznao da je jedino tučnjava golim rukama u skladu sa pravoslavnim kanonom. Crkvi je to nesumnjio drago čuti. Na primer, prihvata da u organizaciji proslave Vidovdana na Gazimestanu sarađuje sa „Delijama“, da njima poveri važnu ulogu u organizaciji tog nacionalno-verskog rituala, da preko spomenika kosovskim junacima postave platno sa ikonom Kneza Lazara.

(Intervju, u skraćenom obliku, prenosimo sa e-novina)