Almir Alibašić: Fotografija nije mehanička reprodukcija

Portal Radiosarajevo.ba, u saradnji s portalom Fotografija.ba, otvara ciklus intervjua s mladim fotografima i fotografkinjama iz Bosne i Hercegovine. Cilj nam je predstaviti široj javnosti neafirmirane i manje afirmirane fotografe, čiji radovi zaista vrijede, i od koji se može očekivati samo napredak i uspjesi.

Ove sedmice predstavljamo Almira Alibašića iz Konjica

Otkad i zašto se baviš fotografijom? Je li to samo hobi ili profesionalni angažman?
Fotografijom se bavim nekad od 1997. godine. Moj susret sa fotografijom je proizašao iz ljubavi premaslikarstvu. Pripadam izgubljenoj generaciji X koju su zadesila ona nesretna ratna dešavanja, tako da nisam imao priliku da malo više razvijam tu neku kreativnu stranu. Prve 'korake' u fotografiji napravio sam sa analognim aparatom, zatim sam jedno vrijeme sve ostavio da bi se ponove aktivirao unazad par godina, s tim što sada više koristim digitalnu tehnologiju. Fotografijom se ne bavim profesionalno ali isto tako mi je više od pukog hobija.

Imaš li uzore u svome radu? Cijeniš li naročito nekog fotografa?
Teško je izdvojiti samo jedno ime, puno je klasičnih majstora fotografije koje cijenim, kako ja, tako i citav svijet, kao npr. Ansel Adams, Helmut Newton, Diane Arbus, Richard Avedon, Henri Cartier-Bresson itd., kao što ima i manje poznatih imena čije radove cijenim. Puno je toga što me inspiriše, počev od šetnje gradom pa do dobrog filma...

Šta je za tebe dobra fotografija?
Dobra fotografija je, između ostalog, a o čemu se može puno više govoriti, i umijeće da se poveže sadržaj fotografije i način viđenja, jer svi mi različito percipiramo svijet i stvari koje nas okružuju. Na prvu to su prvo vizuelne komponente, zatim dolazi razmišljanje o ideji, priči, tehnikalijama itd. Fotografija ne bi trebalo da bude samo mehanička reprodukcija već mala nadgradnja snimljenog. Dobru fotografiju ne čini samo skup tvrdih pravila jer u protivnom bi govorili o nauci a ne umjetnosti, ali treba ih poznavati da bi se kreativno kršila i ne čine nužno i isključivo dobru fotografiju. Ipak je potrebno i malo umjetničkog senzibiliteta i ličnog pečata, ona ipak treba da kod posmatrača izazove neku emociju, nikada to neće biti isti doživljaj kao kod autora, ali kao što rekoh na početku, umjetnost da to što bolje približi posmatraču. Ljepota je u jednostavnosti.

Šta bi želio fotografisati a do sada nisi mogao ili stigao?
Svaki dan i svaki momenat je drugačiji i donosi nešto novo, ja ne znam niti mogu zamisliti šta će se sutra desiti i šta ću vidjeti i doživjeti, tako da ne mogu reći šta je to što bi želio fotografisati.

Jesi li se okušao u analognoj fotografiji?
Da, malo sam je zanemario od kada koristim digitalu ali povremeno 'ispucam' po neki film.

Šta misliš o Instagramu?
„Don't You Think You Are Photographer Just Because You Use Instagram“

Kakva je naša domaća fotografska scena?
Ne poznajem je baš najbolje ali pomenuo bih galeriju  Black Box i školu fotografije, Centar za fotografiju, film i multimediju Sarajevo, zatim tu je portal Fotografija.ba, gdje se okuplja dosta mladih i talentovanih ljudi, rRdiosarajevo.ba kao medijskog promotora dešavanja i neafirmisanih ili manje afirmisanih fotografa itd. ali generalno gledano kultura nam je na jako niskim granama.

Koje/a ime/na domaće fotografske scene bi izdvojio?
Milomir Kovacevic Strašni, Damir Šagolj, Zijah Gafić, Amer Kapetanović, Dženat Dreković...