Putopis sa foruma: Moj život u Gazi

Naša forumašica Sonia nedavno je na forumu objavila nekoliko postova koji se odnose na njen jednogodišnji boravak u Gazi. Naime, Sonia je udata za Palestinca sa kojim se upoznala u Srbiji dok je studirao medicinu, a ona radila kao medicinska sestra. U vezi s tim, Sonia nam je napisala „On je sada očni hirurg, al' još uvek čuva svoju sestru :) koja mu je rodila troje dece.“ Uz dozvolu prenosimo nekoliko njenih postova.

Umjetničkik fotograf iz Sarajeva Zijo Gafić, tokom svog boravka u Palestini napravio je seriju fotografija koje su objavljivali najveći svjetski mediji. Uz dozvolu autora, putopis iz Palestine ilustriramo njegovim radovima.



Crno i belo
Prošli smo granicu i ušli u deo Palestine gde cu boraviti narednih godinu dana. Pogranični deo nije baš za opisivanje. Tu žive ljudi koji su prebegli nakon drugog svetskog rata pod najezdom Jevreja, koji nisu imali svoju državu pa su rešili da je tamo silom stvore. A kako bi inače?.. Čudno je to da je narod koji je toliko patio tokom rata, rešio da istom metodom ostvari svoje želje... Zakon jačeg je čudna stvar..

Nego, to nije naša tema sada, pustimo neka to rešavaju veliki...Mi samo mozemo da imamo mišljenje...eto...

U ovoj zemlji, u ovom gradu, promeniću svoje shvatanje, svoju veru, svoj pogled na svet.... Tada to još nisam znala.

Taxi je skrenuo sa bulevara ulicom koja je silazila prema moru...Dočekao nas čovek koji je tiho pozdravio i poneo torbe. A onda, galama, stvorilo se desetak dece ispred nas. Sva ta nasmejana lica su želela da nas pozdrave, pričali su razdragano a ja nisam ništa razumela.

Pojavila se jedna starija žena, nešto rekla, nasmejala se i zagrlila me ( valjda mi je poželela dobrodošlicu)
O, nisu se razilazili...Kako je vreme prolazilo, sve ih je bilo više... Ljudi, zene, deca... Sve jedna familija! Svi su želeli da vide strankinju koja je došla..

Sad mi je bilo žao što ne znam ni reč arapskog ..

Muškarci su okretali glavu od mene i nisu mi se direktno obraćali.. Kako mi je bilo neprijatno..uff.. ....''Kosa žene je samo za njenog muža'', a ja nisam nosila maramu.. Žene su nešto govorile, ali baš na onaj ženski način, znate već... One uglavnom imaju kovrdže, šta bih dala za njih, makar i sat-dva kod frizera, a ja ravnu kosu.. ''Prelepa je, kao svila, crna kao noć'', umeju da daju komplimente...Zavoleću svoju kosu!
''Koju li kremu koristi? Ušla je u kupatilo, noge su joj bile tamne a sad su bele?'' pitale su... Nosila sam unihop, koji mi ovde više neće biti potreban ...
Ovde sam saznala da sam ''bela''. Celog života sam bila ponosna što sam tamnija od svih... O, sve su mi pomešali za dva sata... Jesam li bela ili crna? Je li prava kosa lepša od kovrdžave? Jesu li oble žene lepše od mršavica?



Neprilagođena
Veoma me je začudilo to što imaju posebnu sobu, salon, gde primaju goste, pa makar to i komšije bile. Ta soba se otvara samo ako naiđje neko ko nije iz kuće. U mestu gde ja živim, ako ne popijemo kafu sa komšijama u toku dana bar dvaput, propao nam dan.

Nego, ruku na srce, njih koliko ima u kući, komšiluk im ne treba

Posete ne dolaze prepodne. Tada zene, koje obično ne rade, završavaju svoje kucne poslove, a popodne i naveče se druže. O, druže se oni, mnogo više nego mi.

Jednom, rešile mi da pravimo kolače i to se nekako odužilo , te nismo stigle da se ''sredimo'' a naišle komšinice. Da ste videli samo! Ostah ja sama nasred kuhinje, a one se razletele da se istuširaju, presvuku, našminkaju! Komšike ušle u salon i čekaju....Normalno to njima...Ja odoh da ih pozdravim pa se vratih svojim kolačicima. Nešto kasnije sam im donela da se posluže... Ne dešava se ovo skoro nikad, uvek su one spremne za goste, ja sam ih ovaj put zadržala.
Grdile me posle što sam sa podavijenim rukavima ušla i znate već: nenašminkana i tako.... Ma, meni to, pravo da vam kažem, smešno.

Dogovorim se ja sa jednom jetrvom da joj pravim društvo dok ide sutradan kod lekara. Odem naveče da potvrdim dogovor i zamolim je da me probudi ujutru... Bilo je već kasno, ali odem.. Zazvonim, oškrinuše se vrata i osetim talas parfema. Gde li se sprema sad, kasno je vec?-pomislim...Pokušam da je malo rečima, malo rukama upitam što se tako našminkala, kuda će? Ona shvatila i počela da se smeje. Tad sam već razumela arapski mada nisam baš mogla da izgovaram dobro. Objašnjava mi da joj dolazi muž, pa ga čeka! O, svašta! Jadni umorni muževi ako ih sve čekaju tako..Sad mi jasno što imate toliko dece!

Sledeća scena, ona zvoni.... Izlazim ja, čupava u pidžami, a što je najgore, bar za nju bilo, usput sam u hodniku pokupila medu kog je bebač ostavio tu sinoc. Ona je bila u šoku! Mahala je rukama, pričala nešto brzo, čudila se...Uspela sam da shvatim kako je moj muškarac jadan ako ja tako spavam kraj njega... hahahahahaha... Nije se žalio kazem... Nego ona to nije razumela. Kažem kako se pidžame lako skidaju. Ni to nije razumela.... Čekaće me dole, objasnila je i otišla da obavesti ženski deo kuće kako strankinja spava!

Do naveče već je cela familija znala, ženski deo naravno....



Kana
Što ja volim svadbe!...Samo nek' se igra .....

Oni na svadbe zovu sve koje znaju, ne samo rodbinu, tako da bude i 500-1000 ljudi. Muškarci idu popodne da pozdrave mladoženju i čestitaju, a žene uveče u hotel. To su uglavnom velike sale sa podijumom i stolicama okolo. Rodbina i poznanici sede okolo, a mlada i mladoženja na podijumu. Neke familije dozvoljavaju da prisustvuju i muškarci iz porodice, a kod nekih je to samo mladoženja. Muzika bude uvek lepa, tako da svi žele da igraju, pa se stalno menjaju igračice na podijumu. Uvek bude veselo i traje do kasno. Mlada menja haljine od bele, crvene, plave, zelene do crne svečane. Negde je to ukinuto pa nose samo belu. Žene boje ruke u henu (kanu) i šaraju prelepe šare za taj dan. A, da.. veče pre svadbe ima isto, devojačko i momačko veče. Bila sam na momačkoj večeri, gledale smo samo sa terase, dok se sve to događalo u dvorištu.. Plesačice , koje su dovedene samo za to veče su se menjale a momci su se veselili sa njima, hm... zanimljive su te noći kod njih..

Bruka na svadbi
Jutro nakon svadbe ( sabaheya) nije mi baš razumljivo al' ajd' ovako da shvatimo: donose se pokloni, kao.. bitno da se i onda igra , veseli, ma super je... Ima i sedam dana nakon svadbe! Meni se čini da je pravi razlog ona provera da li je mladoženja ''uspeo'' i je l' mlada bila.... ma znate već...

Nego da se vratimo na moju bruku sa svadbe... Igram ja, uživela se, kad eto ti svekrve, pokazuje na lančic koji nosim, zagleda mi ruku i samo što se ne onesvesti žena!... Šta li sam sada učinila?! Lepo sam obučena, nosim roze haljinu, nakit su mi biseri, pristaju uz haljinu...

Kad su svadbe, saznala sam kasnije, to je prilika da se pokaže koja žena ima lepše zlato.. A zlato je , inače , samo ženino i niko nema prava da ga otuđi sem nje.... Nova snajka pa bez zlata?! Šta će reći ljudi, nismo ti kupili?! Pokušavam osmehom da izgladim stvar, ali svekrva je to doživela tragično... Ee...obrukah se.

Što se tiče običnog života dalje, meni se baš dopao.... Pisala bih vam o moru, večerima provedenim na terasi ....Pisah i još dugo bih mogla, o Palestini...




Foto: Zijo Gafić
Sonia, forum.radiosarajevo.ba