Potrebno pojačati resurse MMF-a

Lideri grupe 20 industrijski razvijenih zemalja G20 okončali su samit u Cannesu planovima jačanja rasta i rebalansa globalne ekonomije, dok je stalna dužnička kriza u zemljama eurozone dominirala skupom.

Na kraju samita, lideri zemalja G20, izdali su saopštenje u kome se potvrđuje opredjeljenost za veću fleksibilnost deviznog kursa, posebno kada se radi o Kini i izražava podrška MMF-u u smislu da fondu treba dati više sredstava ukoliko postoji potreba.

Članovi G20 izrazili su nadu da će povećani resursi pomoći MMF-u pomoći ekonomijama eurozone u nevolji, kao što je Grčka, javlja BBC. Pozdravljen je i poziv Italije MMF-u da nadgleda ekonomske reforme zemlje, a finansijski jake zemlje su pozvane da preduzmu korake ka jačanju domaće potražnje.

U saopštenju se, takođe, pozdravljaju planovi eurozone da obnovi povjerenje i finansijsku stabilnost i povećaju napori ka povećanju zaposlenosti mladih.

"Mi ćemo se boriti za Evropu i evro", rekao je na zaključnoj konferenciji za novinare francuski predsjednik Nicolas Sarkozy, te dodao da su se lideri G20 saglasili da pojačau resurse MMF-a i da će koraci ka tome biti dogovoreni do februara.

Sarkozy je rekao da su Francuska i Njemačka zagovarale porez na finansijsku transakciju i nadaju se početku ubiranja tog poreza 2012. godine.

Britanski premijer David Cameron odbacio je komentare da na samitu u Cannesu nisu postignuti obećani sporazumi i naglasio da su postignuti sporazumi koji se tiču eurozone i MMF-a.

Cameron je rekao da je od "suštinske važnosti za povjerenje i ekonomsku stabilnost" da MMF ima neophodne resurse, ali je ponovio da Velika Britanija neće sama doprinijeti fondu pomoći eurozone.

Njemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je da nijedna zemlja van eurozone nije ponudila učešće u fondu pomoći, a američki predsjednik Barack Obama je pokazao entuzijazam kad je u pitanju veća fleksibilnost valuta.         

"Pozdravljamo riješenost Kine da poveća fleksibilnost svoje valute. To je nešto za što se mi zalažemo već duže vrijeme i to će biti ključan korak u jačanju rasta", rekao je on.
                
Što se tiče Grčke, predsjednik Evropske komisije Jose Manuel Barosso rekao je da se nada da će Grčka ostati u eurozoni, ali je dodao da će zemlja morati da preuzme odgovornost koje dolazi sa članstvom u toj grupi.

Grčki premijer Jorgos Papandreou večeras se suočava sa glasanjem o povjerenjeu u parlamentu nakon što su ga opozicija i neki članovi vlade pozvali da da ostavku, nakon najave referenduma o paketu pomoći. Premda je grčki ministar finansija danas izjavio da je referendum odbačen, njegova najava je izazvala velike turbulencije na tržištima.

Ukoliko Papandreu izgubi na glasanju o povjerenju onda će Grčka morati da raspiše izbore, a što dalje može odgoditi implementaciju paketa pomoći Grčke.

Lideri eurozone već su zaustavili isplatu od 8 milijardi eura novih zajmova Grčkoj, a postoji i bojazan da bi dalja odlaganja dovela do toga da vlada ostane bez gotovine i ne ispuni svoje dužničke obaveze.