Slavni epidemiolog o antivakserima: "Polupismeni anonimusi koji se nameću kao mesije"

Sve se vrti oko reči uz koje smo odrastali, a koje su govorile naše majke: "Nemoj to da radiš, sramtota je". E, to se kod nas izgubilo. Dok ne shvatimo suštinu tih reči, nećemo moći da pobedimo koronu, niti bilo šta dalje, kaže za Blic dr. Zoran Vučinić, penzionisani epidemiolog iz Užica.

Ljekar koji je u karijeri gasio mnoge epidemije, isljučivo u njihovim samim žarištima, pojašnjava da se njegova konstatacija odnosi na scene viđene u subotu u Beogradu oko spomenika Stefanu Nemanji:

"Reditelj Andrej Tarkovski, jedno od najčuvenijih lica svetske kinematografije je rekao da će stid spasiti svet. I onda sablasno deluju slike udavača i klipana, izvinite ali ja nemam drugi izraz, koji igraju kolo oko spomenika dok se u njihovoj neposrednoj blizni ljudi bore za vazduh i umiru. Zato je stid nestao ili se negde sakrio. Postali smo ranjivi i ne primećujemo koliko smo sebični i lažno solidarni. Samo dokazujemo činjenicu da nas je korona ogolila.

Imam utisak da je trebalo stalno, iznova i iznova pričati i ponavljati opšte poznate stvari. Tu smo napravili grešku. Na jednom kongresu o HIV infekciji u Zagrebu 1988. pitao sam Džonatana Mana, tvorca globalne strategije protiv HIV-a, kako dalje i koje mere sprovoditi. Dobio sam odgovor: „Edukacija, edukacija, edukacija“. Nedostajala je edukacija da bi se kolo oko spomenika razbilo. No, nije kasno jer ćemo sa koronom i pored nje dugo živeti."

"Javlja se i jedna svetla tačka, Izrael je uspeo da vakciniše svoje stanovništo. Pune se stadioni, koncertne dvorane, život počinje da se pojavljuje u onom obliku koji je nama prepoznatljiv. To je ona budućnost koju želimo i nadamo se da ćemo je uskoro doživeti. A to se u Izraelu postiglo vakcinacijom. Nije bilo obavezno, ali su Izraelci shvatili značaj imunizacije. A kod nas kolo, u njemu ljudi bez maski, koji se protive vakcinaciji."

U ranijim izjavama, još kada je vakcina bila daleko, ukazivao je na problem antivaksera i potrebu hitnog javnog suočavanja njih sa strukom:

"I tu je napravljena greška, ali mislim da za takvo suočavanje nije bilo vremena jer su naši lekari u crvenim zonama, bore se za živote pacijenata. Govorio sam da treba suočiti argumente stručnih ljudi koji zagovaraju vakcinaciju i onih koji joj se protive, da bi se shvatilo da antivakseri nemaju nijedan argument.

Potcenili smo ih. Neki od njih su polupismeni anonimusi i žele sebe da prikažu kao mesije i da putem ove teške situacije svoje frustracije izbace na površinu. Od njih čujemo razne reči, na primer „zaprašuju na iz aviona, ubijaju“. A da ih pitate ko to radi – ne znaju. Oni ne vole da im se priča istina, ne prihvataju realnost jer gube ono zbog čega se tu nalaze, poput svog izvrnutog ega i važnosti pred drugima, to da su su oni pametni a svi oko njih neznalice."

O čemu se zapravo tu radi?

"O primitivnim, malim i iskompleksiranim ljudima. Hoće da budu u vrhu nečega, a nisu dorasli situaciji. Kampanjom koja nije agresivna mi smo im dali prostor i zato jedna marginalna grupacija u ovom trenutku stvara velike probleme. To sam i očekivao, ali ne i da će u njima nestati empatija, i zato jedva čekam taj dan kada će se stid ponovo pojaviti da bismo ga razložno i razumno prihvatili na način koji to zaslužuje. U mnogim zemljama postoje marginalne grupe antivaksera. To mogu da budu verski fanatici, ljudi u sektama, neko treći. Ne razumem ih ali znam da postoje. Ali, ovde se pojavljuje nova grupacija, antivakseri se replikuju svakim danom u nove modalitete koji su zastrašujući. Opasna, sumanuta koreografija oko spomenika Stefanu Nemanji je varijacija na temu koju nisam očekivao."

Šta nakon svega epidemiolog može da poruči, a što nije rečeno, da bi pojedinci vakcinaciju shvatili kao jedini način da se izađe iz ovog zla?

"Da nije bilo vakcina i da nema vakcina svet ne bi postojao. Velike boginje bi već završile priču, da ne nabrajam koje sve bolesti su iskornjenje zahvaljujući imunizaciji. Vakcine, pogotovo savremene, su dokaz napretka. I tu stavljam tačku."