'Kuke dobrote' i u Novom Sadu - hrana i odjeća za one kojima je potrebno

Anadolija
'Kuke dobrote' i u Novom Sadu - hrana i odjeća za one kojima je potrebno
Pomoć socijalno ugroženim komšijama poslednjih meseci sve više se širi Srbijom kroz akciju "kuke dobrote" gdje se na uličnim čivilucima ostavljaju hrana i odeća za one kojima je pomoć potrebna.

I u Novom Sadu kuke dobrote nalaze se na više lokacija u gradu.

Novosađanka Dušanka Rodić je saradnik jedne strane konsultantske kompanije. Bavi se organizacionim menadžmentom, organizacionom kulturom i sistemom vrijednosti. Kada ne putuje po svetu posvećena je svojim doktorskim studijama na Fakultetu organizacionih nauka. Prije nekoliko meseci u Novom Sadu je pokrenula akciju "Kuke dobrote" koja se ubrzo proširila i na ostatak Vojvodine.

"Prvi put sam na Fejsbuku videla 'zid dobrote' u Iranu, na kojem su ljudi ostavljali hranu i odeću siromašnima. Svidela mi se ideja i počela sam razmišljati da nešto slično uradim u svom rodnom gradu. Onda sam u martu na internetu videla da su Beograđani počeli sa 'kukama dobrote', čak su napravili istoimeni Fejsbuk profil. Otišla sam u radnju i kupila kuke i trake. Prve kuke sam postavila u blizini svoje zgrade i stavila natpis na kojem sam citirala Anu Frank: 'Niko nije postao siromašniji dajući drugima'. Od hrane sam ostavila hleb, keks, narandže i konzerve sa paštetom i tunjevinom. Sledeći dan sam primetila da je sve odneto. Ubrzo sam kuke postavila u još tri ulice, tamo sam takođe ostavila nekvarljive namirnice. Fotografije tačnih lokacija sam postavila na društvene mreže i vest se preko interneta brzo prenela. Ljudi su uzimali, ali i ostavljali pakete. Najviše je bilo hleba, ali i meda, voća i odeće. Mnogi su počeli i sami da postavljaju kuke, i ubrzo su se pojavile i u ostalim delovima grada. Tako je to zaživelo u Novom Sadu", priča za AA Dušanka Rodić.

Ova mlada žena smatra da na ovaj način promovira vrijednosti za dobrobit cijele zajednice. Svako može da ostavi nešto što mu ne treba, a te stvari znače mnogo onima kojima treba pomoć. "Kuke dobrote" za nju predstavljaju punkt dobre volje.

"Kuke su ipak na javnom mestu, zakačene su za neku ogradu, ili vezane za drvo. Oni koji su gladni ne moraju da preturaju po kontejnerima, a takve scene, nažalost, viđam često. Očekivala sam da će akcija biti masovnija, ali i ovo je dobro. Znam da su se i pojedini srednjoškolci priključili akciji. Posle izjave koju sam dala za jednu televiziju u Subotici, 'kuke dobrote' su se pojavile i po nekim opštinama na severu Vojvodine. Mislim da one ipak donekle ispunjavaju svoju svrhu", rekla je Rodić.

Dušanka smatra da su siromaštvo i odsustvo empatije posljedica svega što se dešavalo u Srbiji zadnjih 30 godina. Uvjerena je da ovakav vid pomoći podiže svijest građana da je danas pomoć mnogima preko potrebna.

"Društvo u kakvom živimo zapravo je oličenje nacionalne kulture. Ne postoji osećaj za dobrobit cele zajednice. Ljudi su fokusirani na sebe i svoje lične interese. Ne misle i ne brinu dovoljno o socijalno ugroženim sugrađanima. Kada sam započela ovu akciju, nikome, čak ni roditeljima nisam rekla da sam ja postavila 'kuke dobrote' u komšiluku. Nisam želela da se eksponiram, već samo da pomognem. Dok se kuke pune i prazne znači da se nešto ipak menja", smatra Dušanka.

Građanska svijest o potrebi pomoć ugroženima u svojoj sredini brzo se proširila, a jedna od onih koja dva puta nedeljno na "kukama dobrote" ostavi hranu beskućnicima i socijalno ugroženima je i Mara Tešić, koja radi kao medicinska sestra na Institutu za onkologiju Vojvodine.

"Komšinica mi je skrenula pažnju na ovu humanitarnu akciju. Prvi put sam ostavila staru odeću svoje kćerke. Od tada često donosim hranu. Pošto je leto, ostavljam testeninu, hleb i ponekad keks koji ne može da se pokvari. Ono što donesem, nestane u roku od sat vremena. Kuke dobrote su dobra ideja pošto je sve više siromašnih osoba u Srbiji. Ranije su uglavnom Romi, kao ugrožena populacija, preturali po kontejnerima. Sada primećujem sve više ljudi koji deluju kao da su iz srednje klase, kako to rade. To me jako plaši. Samohrana sam majka i nije mi lako. Nadam se da bi jednog dana i meni neko pomogao, ako bih se našla u sličnoj situaciji. Svaki dan radim sa teško obolelim pacijentima i primetila sam da ljudi postaju sve više solidarni. To je dobro, ali je strašno to, što mi obični građani moramo ovako da se organizujemo kako bi nahranili naše sugrađane", kaže Mara Tešić.

Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.

/ Najčitanije

/ Povezano

/ Najnovije