Gnjev oko novog medijskog zakona u Srbiji

Piše: Igor Jovanović za Southeast European Times

Novi zakon o javnom informiranju usvojen 31. augusta digao je na noge udruženja novinara. Ona kažu da je on antievropski i da ima za cilj gušenje medijskih sloboda.

Taj propis uzrokovao je i raskol u vladajućoj koaliciji. Dvije članice te koalicije -- Jedinstvena Srbija i Socijalistička partija Srbije -- odbile su za njega glasati u parlamentu. On je konačno usvojen uz podršku opozicione Liberalne demokratske partije.

U pitanju su odredbe kojima se uvode oštre kazne za različite novinarske prestupe. Tu su između ostalog neobjavljivanje impresuma, opisivanje nekoga kao kriminalca ako nije izrečena važeća zakonska presuda, te kršenje prava maloljetnika. Medijske organizacije koje to prekrše mogle bi se suočiti s kaznama od više miliona eura.

Predlagači kažu da je taj propis potreban da bi se uveo red u medijsku sferu u Srbiji, ali kritičari iznose optužbe da se radi o političkim interesima. Glavna politička stranka koja je zagovarala taj zakon bila je G17 Plus -- čiji stranački šef Mlađan Dinkić je često pod udarom srbijanskih tabloida.

Novinari tvrde da su mediji mogli biti regulirani i po postojećim zakonima, te da se oni koji su izradili novi zakon nisu s njima konsultirali.

Ironično je to, kažu oni, da su takav propis predložili političari koji su se tokom režima Slobodana Miloševića borili za slobodu medija, a da su se Socijalisti koje je nekad predvodio Milošević njemu usprotivili.

Potpisujući zakon, predsjednik Boris Tadić izjavio je da je on potreban da bi se ispunili evropski standardi. Međutim, kako kaže Udruženje nezavisnih novinara Srbije, zakon je u stvari u suprotnosti s tim standardima.

Misija OSCE-a u Srbiji je u međuvremenu izrazila zabrinutost zbog tog pitanja. Šef misije Hans Ola Urstad izjavio je da su predviđene novčane kazne "previsoke za stanje u Srbiji i da mogu dovesti do samocenzure i zatvaranja određenih medija".

Istaknute domaće nevladine organizacije, poput beogradskog Centra za ljudska prava, stale su na stranu novinara. "Mogućnost je propuštena i zbog slabosti u okviru pravosuđa i zbog sklonosti ljudi na vlasti ili blizu vlasti ka korištenju medija lošeg profesionalnog nivoa kad to odgovara njihovim uskim interesima," kaže se u saopćenju te nevladine organizacije.

setimes.com/radiosarajevo.ba