Beograd ne odustaje od optužnica za Dobrovoljačku
Radiosarajevo.ba
Polaganje cvijeća na mjesto stradalih vojnika JNA (fotoservis)
Srpsko pravosuđe ne odustaje od procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine nad pripadnicima Jugoslovenske narodne armije u Sarajevu u maju 1992. godine, i odluka londonskog suda u 'slučaju Ganić' ne utiče na istragu koja se vodi u predmetu Dobrovoljačka, izjavili su u Tužilaštvu Srbije za ratne zločine za radio Slobodna Evropa.
Ipak, zategnuti odnosi između dvije zemlje mogli bi da budu relaksirani ukoliko Srbija i Bosna i Hercegovina dogovore potpisivanje međudržavnog sporazuma o razmenjivanju pravosudnih predmeta.
Istraga protiv osumnjičenih za ratne zločine u bolnici i kasarni u Sarajevu, kao i za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u glavnom gradu Bosne i Hercegovine uveliko je u toku u Beogradu. Na potjernici koju su u ovom predmetu raspisali beogradski Okružni sud, a potom i MUP, je i Ejup Ganić, bivši član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, zajedno sa još 18 osoba.
Bruno Vekarić, zamjenik tužioca Srbije za ratne zločine, izjavio je za radio Slobodna Evropa da činjenica da je sud u Londonu odbio Ganićevu ekstradiciju Srbiji neće ništa promijeniti u postupanju u predmetu Dobrovoljačka.
"Što se nas tiče, te poternice i dalje su na snazi i ti ljudi su nam svakako interesantni u procesno pravnom smislu. Mi ne vodimo političke postupke. Odluka londonskog suda je potpuno politička jer se bavi suštinom rata u Bosni, što apsolutno nema veze sa samim predmetom. Suština je da li se Ejup Ganić 2. i 3. maja 1992. nalazio na odredjenom mestu i da li je mogao da izda odredjenu komandu. To je ono što nas zanima, kao i da li je Ganić odgovoran za ubistvo više od 40 vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. i to je pitanje koje ćemo mi stalno postavljati bez obzira na sve", rekao je Vekarić.
Dok tužilaštvo razmatra da li će se žaliti na odluku da se Ejup Ganić ne izruči Srbiji, ovaj slučaj i dalje je jedna od glavnih tema u Beogradu. Predsjednik Srbije Boris Tadić novinarima je prokomentarisao odluku londonskog suda i navode da Ganić ne bi imao fer suđenje u Beogradu:
“Za mene su to zaprepašćujući komentari. Prije svega zbog toga što Srbija sudi i svojim građanima za izvršene ratne zločine. I to je u više navrata pokazala drakonskim kaznama zatvora svima u Srbiji koji su učestvovali u ratnim zločinima protiv pripadnika drugih naroda. Mislim da je Srbija pokazala spremnost vlastitog pravosuđa da bude objektivno i da ne meri prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Svi koji žive u Srbiji to jako dobro znaju. Ali dobro, jedna uvreda manje više, nastavljamo dalje", kaže Tadić.
Slučaj sui generis
Sa druge strane, aktivisti nevladinih organizacija smatraju svrsishodnom odluku suda u Londonu. Nataša Kandić, direktorka Fonda za Humanitarno pravo iz Beograda, rekla je za radio Slobodna Evropa da je evidentno da je britanski sud u slučaju Ganić uspostavio standard koji će se, kako vjeruje, slijediti u svim ostalim slučajevima.
"Ovo je ozbiljna opomena Tužilaštvu Srbije za ratne zločine da se ratnim zločinima više ne bavi na ovaj način kao do sada, kada je potpuno jasno da postoje politički razlozi. Umesto da se posvete poslu koji naravno treba da uključuje dostavljenje dokaza nadležnim organima, ukoliko ih imaju, protiv državljana trećih država. Na primer, da Bosni i Hercegovini dostave dokaze koji će nepobitno da pridobijaju javnost i vrše pritisak na tužilaštvo i sudove u BiH zbog počinjenih zločina. Zato što ima žrtava, mladih vojnika, tu mislim na Dobrovoljačku", kaže Kandić.
Đorđe Trifunović, poslednji predsjednik Vojnog suda u Beogradu, koji je vodio istragu u slučaju Dobrovoljačka, smatra da je taj predmet u političkom smislu jednako neprijatan i za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu, i da bi možda rešenje bilo da završi u Holandiji.
Pravnik Dragoljub Todorović, koji je pred sudom zastupao žrtve ratnih zločina, smatra da će pravni slučajevi koji se tiču Srbije i Bosne i Hercegovine verovatno uskoro biti rešeni nekom vrstom međudržavnog ugovora koji će podrazumevati i izručenja, tako da ne veruje da će se ponavljati situacije kao ona sa Ejupom Ganićem.
Rešenje o sprovođenju istrage u slučaju Dobrovoljačka Vojno tužilaštvo Srbije donijelo je još 1993. godine, a taj predmet prije nekoliko godina preuzelo je civilno pravosuđe.
slobodnaevropa.org/radiosarajevo.ba
Ipak, zategnuti odnosi između dvije zemlje mogli bi da budu relaksirani ukoliko Srbija i Bosna i Hercegovina dogovore potpisivanje međudržavnog sporazuma o razmenjivanju pravosudnih predmeta.
Istraga protiv osumnjičenih za ratne zločine u bolnici i kasarni u Sarajevu, kao i za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u glavnom gradu Bosne i Hercegovine uveliko je u toku u Beogradu. Na potjernici koju su u ovom predmetu raspisali beogradski Okružni sud, a potom i MUP, je i Ejup Ganić, bivši član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, zajedno sa još 18 osoba.
Bruno Vekarić, zamjenik tužioca Srbije za ratne zločine, izjavio je za radio Slobodna Evropa da činjenica da je sud u Londonu odbio Ganićevu ekstradiciju Srbiji neće ništa promijeniti u postupanju u predmetu Dobrovoljačka.
"Što se nas tiče, te poternice i dalje su na snazi i ti ljudi su nam svakako interesantni u procesno pravnom smislu. Mi ne vodimo političke postupke. Odluka londonskog suda je potpuno politička jer se bavi suštinom rata u Bosni, što apsolutno nema veze sa samim predmetom. Suština je da li se Ejup Ganić 2. i 3. maja 1992. nalazio na odredjenom mestu i da li je mogao da izda odredjenu komandu. To je ono što nas zanima, kao i da li je Ganić odgovoran za ubistvo više od 40 vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. i to je pitanje koje ćemo mi stalno postavljati bez obzira na sve", rekao je Vekarić.
Dok tužilaštvo razmatra da li će se žaliti na odluku da se Ejup Ganić ne izruči Srbiji, ovaj slučaj i dalje je jedna od glavnih tema u Beogradu. Predsjednik Srbije Boris Tadić novinarima je prokomentarisao odluku londonskog suda i navode da Ganić ne bi imao fer suđenje u Beogradu:
“Za mene su to zaprepašćujući komentari. Prije svega zbog toga što Srbija sudi i svojim građanima za izvršene ratne zločine. I to je u više navrata pokazala drakonskim kaznama zatvora svima u Srbiji koji su učestvovali u ratnim zločinima protiv pripadnika drugih naroda. Mislim da je Srbija pokazala spremnost vlastitog pravosuđa da bude objektivno i da ne meri prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Svi koji žive u Srbiji to jako dobro znaju. Ali dobro, jedna uvreda manje više, nastavljamo dalje", kaže Tadić.
Slučaj sui generis
Sa druge strane, aktivisti nevladinih organizacija smatraju svrsishodnom odluku suda u Londonu. Nataša Kandić, direktorka Fonda za Humanitarno pravo iz Beograda, rekla je za radio Slobodna Evropa da je evidentno da je britanski sud u slučaju Ganić uspostavio standard koji će se, kako vjeruje, slijediti u svim ostalim slučajevima.
"Ovo je ozbiljna opomena Tužilaštvu Srbije za ratne zločine da se ratnim zločinima više ne bavi na ovaj način kao do sada, kada je potpuno jasno da postoje politički razlozi. Umesto da se posvete poslu koji naravno treba da uključuje dostavljenje dokaza nadležnim organima, ukoliko ih imaju, protiv državljana trećih država. Na primer, da Bosni i Hercegovini dostave dokaze koji će nepobitno da pridobijaju javnost i vrše pritisak na tužilaštvo i sudove u BiH zbog počinjenih zločina. Zato što ima žrtava, mladih vojnika, tu mislim na Dobrovoljačku", kaže Kandić.
Đorđe Trifunović, poslednji predsjednik Vojnog suda u Beogradu, koji je vodio istragu u slučaju Dobrovoljačka, smatra da je taj predmet u političkom smislu jednako neprijatan i za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu, i da bi možda rešenje bilo da završi u Holandiji.
Pravnik Dragoljub Todorović, koji je pred sudom zastupao žrtve ratnih zločina, smatra da će pravni slučajevi koji se tiču Srbije i Bosne i Hercegovine verovatno uskoro biti rešeni nekom vrstom međudržavnog ugovora koji će podrazumevati i izručenja, tako da ne veruje da će se ponavljati situacije kao ona sa Ejupom Ganićem.
Rešenje o sprovođenju istrage u slučaju Dobrovoljačka Vojno tužilaštvo Srbije donijelo je još 1993. godine, a taj predmet prije nekoliko godina preuzelo je civilno pravosuđe.
slobodnaevropa.org/radiosarajevo.ba
Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacije za Android | iOS i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.
/ Najčitanije
/ Najnovije
