Petar Luković: Korak do ambisa

Prenosimo tekst sa prijateljskog portala e-novine koji je napisao njihov glavni urednik Petar Luković

Moguće da je proleće uzrok što su nas i čitaoci-donatori uglavnom zaboravili. Sem onih pedesetak najvećih prijatelja koji se e-novina sete svakog meseca, deo čovečanstva u obliku e-čitalaca relaksirano se opustio: valjda misle da je sve u redu dok nas ima na netu, valjda nije takva frka. Ništa nije u redu, a frka je velika: redakcija e-novina, jebiga, nema nikog drugog do svojih čitalaca

Mala istorija finansijskog užasa koji već dve godine lebdi nad e-novinama, otvorila je novo poglavlje činjenicom da nam za vratom svojim tužbama dišu Emir Kusturica i odnedavno izvesni Stojan Drčelić. Urnebesno zvuči podatak da nam Emir & Stojan traže 5.750.000 dinara, odnosno, 57.500 evra za svoje nepojamne duševne bolove – u času kad polovinu redakcije izdržavaju roditelji, dok druga polovina prolazi kroz špalir neplaćenih računa, od struje preko stanarine do telefona. Da su nas, recimo, Emir & Stojan tužili tražeći ukupno 300 evra, već bismo bili u panici: ovako, ništa nam drugo ne preostaje nego da izdržimo koliko možemo.

A da li možemo? Budimo iskreni: ne znamo. Poslednjih meseci nismo imali nijedan, čak ni najmanji oglas; bojkot e-novina je besprekoran – niko se ne usuđuje da se na našem portalu oglašava, jer ako Đilas, Šaper i Krstić kažu da oglašavanja nema, onda ga nema. Srbija se brani marketingom!

Niko nam iz nevladinog sektora nije čak ni verbalno pružio podršku, o parama da ne govorimo; s političkim partijama u Srbiji nismo ni u kakvim kontaktima, čak i ono što se čini blisko, u stvari je vrlo daleko. Svi ti evropski fondovi za „demokratiju“ funkcionišu bez e-novina: odbio nas je tko je god stigao, uz obrazloženja da nismo konstruktivni, da smo ekstremni, da ne podržavamo hrabre poteze Vlade, da stalno imamo neke primedbe, da se večito vraćamo u prošlost i kopamo po ratu, a treba da se zagledamo u budućnost i postanemo koristan član medijske zajednice. Šta fali B92? Šta fali Blicu? Šta fali Pressu? Zašto ne učite od njih?

Zato, dragi prijatelji, što nam je pun kurac B92, Blica, Pressa, organizacija koje se kliču UNS i NUNS, tih sektaških udruženja koja su pristala da im Mlađan Dinkić piše Zakon o informisanju po kojem danas neki Drčelić ili već kako se preziva traži da mu bol duše izlečimo sa 7500 evra u kešu. To govno od Zakona ne pravi nikakvu razliku između činjenice da li je neko preneo nečiji tekst ili ga je sam objavio; to govno od Zakona zahteva od glavnog urednika da povodom svakog teksta zove, istražuje, proverava i isleđuje autore teksta, čak i kad – recimo – prenosimo članak iz L.A.Timesa. To govno od Zakona i služi da Dinkić, Kusturica ili ovaj Drčelić lešinarski otimaju od siromašnih – jer kad u Srbiji slobodu medija brane UNS i NUNS, onda je i ropstvo slatko.

Priznajemo: nije lako moliti za bilo šta. Posebno čitaoce da nam pomognu, ako hoće. Ali, u ovakvim situacijama, nelagoda je žrtva principa: jer, bez pomoći čitalaca – nije nikakva uvlakačka fraza, kamo sreće da jeste – ovaj portal neće postojati. Niko od nas ne očekuje milione i stotine hiljada; možda smo ekstremni, ali nismo glupi – ali, nikako da ne poverujemo da nema bar hiljadu fanova e-novina spremnih da nas doniraju na različite načine (Plimus, banka, čekovi, keš, hrana). Na potezu ste vi, dragi čitaoci.

***

Nakon sumanute tužbe zamenika glavnog urednika Nina zbog teksta koji je Nin objavio, a e-novine prenele – više nema nikakve dileme. Naši protivnici su namerni da učine sve kako bi opet vaspostavili potemkinovski mir i blagostanje u lopovskom provizorijumu zvanom Srbija. Takođe, duševna bol i moralna povreda Emira Kusturice, dirljivo opisana u dve tužbe protiv e-novina, nije ništa drugo nego pokušaj Tadićevog režima i drugih brloga realne moći, da zastraše, ometu i, na koncu, satru i zatru jedini medij u Srbiji koji se usuđuje da stvari naziva pravim imenom.

Da vas vidim, e-čitaoci: Ko je jači. ja ili vi?

U međuvremenu, sve do poslednjeg trenutka, do momenta koji više zavisi od nas nego od njih, mi ćemo nastaviti da radimo kao i do sada, uzdajući se u moralnu i materijalnu podršku sve brojnije čitalačke publike e-novina. Kao i u svakom trenu u poslednje dve godine, čitanost i finansijsko stanje su obrnuto proporcionalni. U tom periodu smo evidentirali permanentni rast posete u rasponu od 10 do 27% (prosečno 18,7%), a uz pomoć događaja poput ovog sa montiranim Kusturicom, uspeli smo da se vinemo do 275.000 jedinstvenih posetilaca mesečno.

Ako izuzmemo srbske patriote, dežurne DB službenike za monitoring, zainteresovane partijske službe, slučajne nepismene prolaznike i ostale glupane, čvrsto jezgro e-novina dostiglo je 250.000 ljudi mesečno, “jedinstvenih” ne samo po internet vokabularu. Kada bi svi oni prodžarali po sopstvenom osećanju solidarnosti i doneli odluku da više ne pristaju na laž i mimikriju, i pritom uplaćivali samo po jedan evro, e-novine bi mogle da postoje uprkos svim pritiscima koji se vrše, (od potpunog komercijalnog bojkota, do tužbi, hakovanja, pretećih mejlova...) sve sa “Fondom za krizne situacije kada država preko svojih ljudi želi da utuli istinu”.

Nemajući kud i ne želeći da se obraćamo svakoj šuši koja u Srbiji nešto odlučuje, u situaciji kada je počeo otvoreni rat protiv e-novina, mi pozivamo na sveopšti čitalački ustanak uz pomoć kojeg ćemo uspeti da sačuvamo apsolutnu nezavisnost e-novina, po svaku cenu i do poslednjeg slova! Takođe, pozivamo sve domaće i strane strukovne organizacije, one predstavnike međunarodne zajednice koji nisu započeli biznis u Srbiji, nevladine organizacije koje nisu postale vladine, ne samo da spreče atak na e-novine, već da konačnu i sami daju doprinos jačanju demokratije i slobode.

Ako ste umorni, idite pa spavajte, poručivao je Zoran Đinđić. Ionako je mrkla noć.

Ukoliko želite pomoći e-novinama detalji su na ovom linku