P. Luković: Za NVO kuloare, mi smo obično smeće

Piše: Petar Luković, glavni urednik e-Novina

Ovako to biva. Jave mi sinoć telefonom, usplahireno, da se u listu „Danas“ pojavio tekst protiv e-novina i da me tu pominju imenom iz milja: „Pera“. Dobro, smirujem drugu stranu žice, sve je pod kontrolom glavnog urednika „Danasa“ Zorana Panovića, koji je baš juče u rođenim novinama objavio slavodobitnu recenziju knjige koju je napisao Zoran Panović, privlači „Danas“ živopisne osobe, njima je, recimo, kolumnista Milojko Pantić, da nije LDP Milojko pisao o meni, zabrinem se? Nije Milojko, smiruju loptu s one strane žice, neki Dragan, tako nešto. Važno da nije Milojko, odahnem u slušalicu s nevidljivim olakšanjem duševnog bola.

Malo pita, malo odgovara

Ništa me ne mrzi. Krenem da lutam veselim sajtom „Danasa“ i, gle, nađem sve bezbedonosne podatke: tekst se zove „Filozofija NVO palanke“, autor se zove Dragan Popović. Glasno čitam šta piše ispod teksta: „Autor je direktor Centra za praktičnu politiku i aktivista za ljudska prava“. Umalo da zovem Panovića i da se žalim što su u „Danasu“ Popoviću amputirali još dve funkcije: autor je, naime, koordinator Pro bono kancelarije Građanskih inicijativa, i pravni konsultant Građanskih inicijativa. Drug Miljenka Derete, njegov prijatelj, saradnik, poslovni partner, srodna duša, male bonding-ortak. Sve je to lepo, druže se ljudi, ne kao ti, Lukoviću, izrode, bez ijednog prijatelja da ti priskoči u medijskoj nevolji. Gledaj i uči od Popovića: mi u e-novinama pišemo o Miljenku Dereti i njegovim Građanskim inicijativama, ali od Miljenka ni pisma, ni razglednice, strpljivo čeka Miljenko da sam tekst lagano odumre na naslovnoj strani portala. Zato je Deretin alter-ego Dragan stupio u akciju preko „Danasa“ da poruči ono što Miljenko nije smeo da pošalje e-novinama. Svaka čast, majstori: prijateljstvo, zanat najstariji!

Svoj tekst u Panovićevom podlistku, Popović započinje hrabro; malo sebe pita, malo odgovara, malo zaključuje, malo se seća, tipičan aktivista za sopstvena ljudska prava: „ Mnogi prvaci Druge Srbije već dugo žive na lovorikama stare slave. Oni su ti koji su ustali protiv rata, nacionalizma, koji su organizovali veličanstvene seanse u Domu omladine, mitinge za mir, pomagali žrtvama ratnih zločina i izbeglicama, jednom rečju - poneli se časno u nečasnim vremenima. Da li im na tome treba odati počast? Svakako. Da li će ih zbog velikih dela generacije pamtiti kao najčasniji deo srpske elite? Bez ikakve sumnje. Da li nas njihova dela iz prošlosti obavezuju na kolektivno ćutanje kad god naprave neku budalaštinu u sadašnjosti? E tu smo već na novom terenu“.

Preskačem krajnje dosadni drugi pasus i odmah se poleđuške bacam na treći, sve čekajući da Dragan, konačno, pređe na mene, Peru; kad, jebiga, on opet nešto analizira, preuzima odgovornost, trt-mrt zavet ćutanja, uostalom, čitajte: „Uz iskreno poštovanje i priznanje ranama iz prošlosti i hrabrosti kakvu je malo ko pokazao, verujem da je došlo vreme da razbijemo zavet ćutanja. Trpeli smo i više nego što je trebalo. Nema sumnje da i mi, mlađi borci za ljudska prava, snosimo ogroman deo odgovornosti. Prihvatili smo pravila igre bez otpora i nismo uspeli mnogo toga da promenimo. Uz punu svest o sopstvenoj odgovornosti za ovakvo stanje u ljudskopravaškom delu civilnog sektora, pozivam na prestanak ćutanja. Pa neka košta koliko mora. I koliko treba“.

Prođe pola Popovićevog teksta, a da još nije izašao iz uvoda; konačno, u četvrtom pasusu, a možda i petom, Dobri Drug Dragan otkriva da ga boli – Nataša Kandić. Pa po diktatu Miljenka Derete piše sledeće: „Danas su na sceni moćni klanovi koji kontrolišu pojedine oblasti ljudskih prava. Uspostavljeni su monopoli, stavljene šape na donatore, svuda se pronalaze teorije zavera i nekakvi ’tabori’. Postoje projekti koji su nedodirljivi, o kojima mediji bliski sektoru nikada neće kritički pisati iz najboljih namera. Nedavni napadi na Koaliciju za REKOM i njenu liderku Natašu Kandić sistematski su ignorisani od strane tih medija. To ne bi bio problem da je u pitanju samo ignorisanje budalaština i neargumentovanih optužbi za krađu novca. Ne pišemo o navodnim finansijskim malverzacijama (da ne bismo bili Kurir ili Press), ali ne otvaramo ni raspravu o pravim problemima projekta REKOM i potencijalnoj opasnosti da Koalicija svojim amaterizmom, autoritarnošću i isključivošću uništi svaku buduću mogućnost za osnivanje bilo kakvog regionalnog mehanizma tranzicione pravde. Jer to je Nataša Kandić, koja svakako jeste nepokolebljivi borac za prava žrtava i žena čiju hrabrost niko ne može dovesti u pitanje. A u kuloarima ćemo o mobingu, diktatorskom ponašanju, vređanju ljudi, neprofesionalnom ponašanju, crnim listama ’neprijateljskih’ organizacija koje se dostavljaju donatorima? Ne pomaže tu otvaranje pitanja unutar sektora ili ’tabora’ - nakon svakog ukazivanje na goruće probleme sledi unutrašnja inkvizicija koja će vas saseći bez milosti i ugušiti svaku konstruktivnu kritiku“.

E-noine su obično smeće

Preživim nekako ovo pravno mrsomuđenje mlađahnog borca za ljudska prava; ako Popović i Dereta imaju nekakav problem s Natašom Kandić, a imaju, jer ne bi Draganče ovako popizdeo, neka ga reše kako im je po volji, što muče nesrećne čitaoce „Danasa“ svojim primalnim NVO-strahovima? I taman kad pomislim da su me oni s druge strane žice zajebali i da aktivista za ljudska prava Dragan Popović (isteran iz Inicijative mladih za ljudska prava zbog, eufemistički rečeno, različitih pogleda na finansijsku strukturu) nije pomenuo e-novine, kad mi tamo, a ono, međutim:   

„I isto tako ćemo svi da ćutimo dok E-novine vređaju Miljenka Deretu, njegovu porodicu i kolege na svom sajtu. Kao što smo ćutali kada su vređali ljude na osnovu fizičkog izgleda, kada Ljiljanu Smajlović zovu Ugrica, kada se iživljavaju nad Sonjom Liht, Nadeždom Gaće, Veranom Matićem ili bilo kim drugim. I iščuđivaćemo se što Kusturica misli da je kleveta kad ga optuže da je veza između DB-a i plaćenog ubice. Jer to je Pera, on je valjda naš, on je branio opkoljeno Sarajevo i pisao Ćoravu kutiju. A u kuloarima ćemo svi jedni drugima priznati da su E-novine obično smeće koje čitamo samo zbog sjajnih tekstova iz regiona“.

Dobri Drug Dragan otvorio je dušu iz kuloara: kad e-novine pišu o besmislenim projektima Građanskih inicijativa, onda se to zove „vređanje Miljenka Derete, njegove porodice i kolega“; kad e-novine pišu o Fondu za političku izuzetnost Sonje Liht (drage prijateljice Borisa Tadića i Vuka Jeremića) koji od države muze milione preko različitih ministarstava – onda je to „iživljavanje“, baš kao što mrcvarimo Ljiljanu Ugricu, koristeći njeno legitimno devojačko prezime; o Nadeždi Gaće i Veranu Matiću i Nemanji Kusturici – ne vredi čak ni objašnjavati; dirljivo je kad aktivista za ljudska prava brani sve ljude ovog sveta, svaku biljku i životinju, svaki kamen i svaki reket, svakog Deretu i svaku Dubravku Velat. Ali, aktivista za ljudska prava takođe zna šta je obično smeće i tu, principijelno, povlači NVO-granicu: e-novine su trash, priča se u kuloarima, Miljenko kaže Draganu, Dragan kaže Dubravki, Dubravka javlja Sonji Liht, Sonja se žali Veranu, Veran plače kod Nadežde Gaće, Nadežda kuka Miljenku – a onda u belom odelu dođe Dragan i kaže: „Jebaću ih u Danasu“. I svi srećni.

Sem Lukovića, naravno. Jer, nikako da ukapiram Draganovu umnu rečenicu: „Jer to je Pera, on je valjda naš, on je branio opkoljeno Sarajevo i pisao Ćoravu kutiju“. Za informaciju Građanskim inicijativama i direktoru Centra za praktičnu politiku: taj pomenuti „Pera“ nije ni vaš, ni naš, nije ničiji, nego svoj sopstveni. Znam da je teško za razumeti, ali jebiga! Sarajevo će shvatiti, to je najvažnije!

Tekst prenosimo iz prijateljskih e-Novina